БАЈКАМА РАЂА И ОБНАВЉА ЖИВОТ: На изложби у Галерији УЛУС, Драгиша Ћосић представља три стотине занимљивих графика, малог и великог формата

М. Краљ

17. 01. 2021. у 09:11

БАЈКАМА РАЂА И ОБНАВЉА ЖИВОТ: На изложби у Галерији УЛУС, Драгиша Ћосић представља три стотине занимљивих графика, малог и великог формата

Драгиша Ћосић

ЗА Драгишу Ћосића кажу да је графички посвећеник, самосвојна уметничка личност која негује традиционалне технике и начина изражавања. Низ од три стотине његових графика малог формата и шеснаест великих, насталих од 1984. до данас, чине изложбу у Галерији УЛУС, у Кнез Михаиловој, отворену крајем децембра, а која ће моћи да се погледа до 19. јануара.

Да би публици приближио свој процес старања, на поставци "Прича о њој...", Ћосић је изложио и цртеже које је користио као предлошке за графичке листове. Иначе, радови овог аутора се налазе у музејима, приватним збиркама и галеријама широм света. Поред графике бави се и сликарством и цртежом. Учесник је графичке радионице "Отворени графички атеље", коју је у Народном музеју, водила Вања Краут.

Подстакнут трагедијом народа у Србији 1999. извео је више перформанса у Београду и Солуну. Од видео-материјала, насталих том приликом, монтирао је документарне филмове "Живот дајем, Крајину не дајем", "Доста ми је свега", "Где си човече"," Закључак"," У кући моје мајке".

Поетика овог аутора, како стоји у најави његове изложбе, упућује на бајку која рађа и регенерише живот, уснулу моћ чију енергију треба обновити. Ћосић носи у себи више типова наслеђа и традиција, што се открива употребом симбола: спирала, змије, пужа.

- Графике Драгише Ћосића приказују један измаштани свет, саткан од линија, боја, фигура, природе, валера, праслике и стварносне слике у акватинти и колориту, у модернистичкој сложености мисли и изражајности - истиче се у тексту београдског књижевника Малише Станојевића, штампаном у каталогу изложбе.

Настајање графике, код овог аутора, наглашава Миња Челар, јесте својеврсан вид градитељства, током кога он мисао претвара у осећање, занат у страст, правила у случај:

- Углавном користи три графичке технике: бакропис - као цртеж и основу, акватинту - где сликарским поступком долази до валерских вредности, и најзад резерваш, којим постиже рељефност. Некада у једној графици користи сва три поступка, испитујући све могућности које различитим комбинацијама може да добије. Чар неочекиваног, та тајна која се крије испод неподигнутог графичког листа за Драгишу представља праву покретачку снагу, опсесију, страст, а доказ је то што он за сваку графику прави више пробних отисака.

Дела овог графичара су за Мирјану Бајић - чулна, умилна, воде нас у свет истовремено једноставан и сложен, као живот. Према њеном мишљењу Ћосић је уметник снажне интуиције и моћи повезивања, који у својим радовима слутње претвара у слике раздвајања земље и људи.

БИОГРАФИЈА

РОЂЕН 1951. у Неготину, Ћосић је студирао графику на Академији уметности у Новом Саду код професора Халила Тиквеше и Живка Ђака, а постдипломске студије у Београду у класи Небојше Радојева. Члан је Графичке секције УЛУС, а од 2008. и Уметничког удружења Грчке. Од 2000. до 2014. стварао је у Грчкој, где је написао дневник, а потом и збирку песама, инсипиришући се грчком митологијом, природом и људима. На групним и самосталним изложбама, од Слагелсе до Атине, наступа од 1968. године.

ПОРТРЕТ ДОБРОТЕ

- ПРИКАЗУЈУЋИ позитиван део људског карактера подстичемо неговање доброте - записао је Драгиша Ћосић. - Све те портрете људи гледају, јер воле те особе, поштују. Желе нешто да сачувају, запамте, желе да то постане вечно. Зато се раде портрети. Израда портрета тражи искреност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)