ВИЗИОНАР КОЈЕГ ЈЕ ПОШТОВАО ЦЕО СВЕТ: Сто тридесет година од рођења славног чешког писца Карела Чапека (1890-1938)

КАДА је већ остарели Бернард Шо чуо за прерану смрт Карела Чапека (како је објавио Evening Standard) узвикнуо је: "Зашто он, а не ја?" Оваква реакција јасно осликава колико је Чапеково дело било поштовано у западној Европи, посебно у Британији - између осталог, "задужио" их је и својим сјајним "Писмима из Енглеске", пуним несвакидашњих запажањa о земљи и народу, којима су се одушевили и сами Енглези.

Фото Позоришни музеј Војводине

Велики, и по много чему јединствени чешки писац Карел Чапек (1890-1938), рођен је 9. јануара у рударском крају, у Малим Свотоњовцима. Школовао се у својој земљи, Берлину и Паризу, где је студирао филозофију. Сјајан драматичар, духовит романописац и приповедач, оригиналан путописац и фељтониста, био је и остао, заиста, непоновљива личност. Сматра се оснивачем научне фантастике, а визионарски је предвидео многе данашње појаве и догађаје.

Фото Позоришни музеј Војводине

У утопистичкој драми "Р.У.Р" изнео је своју стрепњу да ће техника заменити живе људе, у роману "Кракатит" указао на опасност од проналаска атомске бомбе, док је у "Фабрици апсолутног" говорио о енергији која је у стању да контролише свет - што се данас тумачи као упозорење на последице компјутерског умрежавања.

својим делима "прогнозирао" је и историјске катастрофе, диктатуре, безграничну власт великих корпорација...

Занимљиво је да је са братом Јозефом смислио и реч "робот" и увео је у интернационали речник, много пре но што ће се роботи појавити у стварности. Ипак, Чапек се није супротстављао технолошком напретку, само је страховао од дехуманизације и нестанка правих људских вредности. Јер, био је неприкосновен у ставу да центар свих вредности мора бити - човек. Волео је живот и подсећао да "све почиње животом и да се животом, а не смрћу, све и разрешава".

Заједно са братом Јозефом написао је драму "Из живота инсеката", поредећи да међу људима као и инсектима, јачи и предузимљивији побеђују слабе и неодлучне. Подсмевао се "млаком чешком хумору и бескрвној карикатури", а као човек широких интересовања и необичне радозналости студирао је музику примитивних народа, волео сликарство (и сам је често стварао фино стилизоване цртеже), опробао се у режији, писао козерије о томе како настаје позоришна представа или филм. Један од његових узора био је Томаш Масарик, филозоф и политичар, председник прве Чехословачке републике. Из великог личног пријатељства настала је и књига "Разговори са Масариком". Прихватио је његово поимање демократије и однос према социјалној једнакости. Није веровао у класну борбу и колективизам (јер се масом може манипулисати и владати), већ у снагу индивидуе. На критике левице која га је назвала "режимским писцем" одговарао је:

ПРЕДСТАВА Колаж ликова и сцена из "Беле болести" , Српско народно позориште 1938., Фото Позоришни музеј Војводине

- Буржоазија која не уме или неће да помогне мени је страна, али једнако ми је стран и комунизам који уместо помоћи нуди заставу револуције. Последња реч комунизма је владати, а никако спасавати. Његова велика парола је моћ, никако помоћ.

Издање Компаније "Новости" , Фото Позоришни музеј Војводине

Ипак, колико год је двадесетих година прошлог века био у сукобу са левицом, тридесетих је постао свестан буђења фашизма.

О томе је писао у драми "Бела болест", упозоравајући на надолазећи расизам, а у лику великог Маршала отворено алудирао на Хитлера.

Када су западни савезници одбили да бране прву Чехословачку републику (1918-1938), разочарао се у француску и енглеску демократију. Изгубио је идеале у које је веровао и рекао: "Умро је мој свет. Немам више зашто да пишем..."

Одбио је да напусти отаџбину после окупације Немачке и убрзо преминуо од упале плућа, 25. децембра 1938. године. Његов брат Јозеф имао је још трагичнију судбину: изгубио је живот у концентрационом логору Берген-Белсен.

Колико је Карел Чапек значио својим сународницима, можда најбоље сведоче речи да за "духовну Чехословачку његова се смрт може упоредити са територијалним губицима земље".

На комеморацији у београдском Пен клубу, о Чапеку је изузетно надахнуто говорила Исидора Секулић: - Масарик и Чапек, као два јунака последње Чапекове драме, састали су се да јасно промисле, и јасно напишу, и оставе отаџбини одређење шта је духовно језгро у народу и у човеку. Шта је циљ живота, шта је последњи смисао сваке борбе и како се чува благо духа народног. Оно што може, за невољу, постојати и само собом, остављено од свих, без односа са икојом ствари ако се деси да се сви односи помрсе и покидају, али што се ипак мора осигуравати сваки дан....

Фото Позоришни музеј Војводине

Један француски песник, који је слично Чапеку 1938. пао и издахнуо у години француског слома, написао је и за свој и за све народе света: "Што је компромитовано, компромитовано је увек. Али, што је остало чисто, није осигурано" - истакла је мудра Исидора Секулић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације