ТРАЈНА ВРЕДНОСТ: Најбоље изложбе у 2020. години

Дејан Ђорић

05. 01. 2021. у 17:30

Међу мноштвом ружних дешавања на нашој ликовној сцени издвајају се нека трајном вредношћу.

ТРАЈНА ВРЕДНОСТ: Најбоље изложбе у 2020. години

Лазар Возаревић, "Материнство" / Фото Власништво галерије Лазар Возаревић

1. Лазар Возаревић, Музеј "Цептер"

2. Српско сликарство 1950-2000, Галерија Дома Војске

3. Галерија "Луцида", годишњи програм

4. "Студеница", Галерија САНУ

5. "Српска црква - руска рука", Руски дом

Изложба која је најдуже трајала, од априла до августа, била је посвећена великом сликару високог модернизма Лазару Возаревићу. У Музеју "Цептер" приређена му је ретроспектива слика, а ускоро треба и да уђе у штампу прва његова монографија у издању његове матичне галерије у Сремској Митровици. Возаревић је идеалан пример сликара који је био у жижи светских дешавања а да ни чим није изневерио своје порекло, спојио је Пикаса, енформел и апстрактну уметност са иконом и фреском.

Друга значајна изложба, још већа по обиму, била је посвећена српском сликарству друге половине двадесетог века. Први део изложбе о сликарству до 1950. одржан је прошле године, обе у Галерији Медија центра Одбрана. Аутор изложби је Никола Кусовац који најбоље познаје српске приватне и јавне колекције. Могла су по први пут да се виде само дела из приватних збирки, ретко или никада излагана, у статусу националног добра. Обе изложбе обједињује обимна књига на 500 страна, чија су два тиража разграбљена. Иза овог мамутског подухвата стоји само један човек - Никола Стојчевић, који је у Галерији "Хексалаб" и на другим местима организовао најбоље изложбе које је Београд видео у последњих десет година.

Улогу представљача појава из света слике, најшире схваћене, од фантастичне, реалистичке до апстрактне, преузела је Галерија "Луцида". Реч је сада о највреднијем приватном излагачком пројекту у престоници, систематском представљању најбољих сликара најчешће младе генерације, претежно фигуративне вероисповести. Власник Галерије Златомир Радивојевић је и колекционар који прикупљена остварења намерава да публикује у монографији своје збирке. Изложбе трају по месец дана, о сваком аутору се објави квалитетан каталог, а ове године је због епидемије смањен број излагача, које су били хронолошки: Милан Пантелић, Марко Лађушић, Кристина Пирковић, Младен Ђуровић, Вељко Ваљаревић и Ивана Живић.

Капиталну изложбу приредила је Галерија САНУ, која деценијама не изневерава своју високо постављену концепцију. "Духовно и културно наслеђе манастира Студенице - древност, постојаност, савременост" обележила је 800 година аутокефалности Српске православне цркве. Аутор изложбе је дописни члан САНУ Миодраг Марковић.

Изложба и књига "Српска црква - руска рука", аутор Ивана Р. Марковића и Јелене Межински Миловановић, у Руском дому, студиозно и детаљно приказала је деловање око 2.000 руских стваралаца, белих емиграната у Србији, у периоду 1918-1940. Реч је о врхунским архитектима, инжењерима, сликарима, стрип цртачима, сценографима, балет мајсторима и византолозима попут Окуњева и Острогорског.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КАКО ДА ЗАЧИНИТЕ БРАК? Радмила је брачни терапеут и ове савете треба да послушате (ВИДЕО)