ПРЕМИНУЛА БОЖАНА ЈОВАНОВИЋ: Напустила нас је једна од наших најбољих костимографкиња

В.В.С.

25. 12. 2020. у 15:24

САМО неколико дана пошто је добила Печат Народног позоришта, као признање за готово седам деценија изузетног и креативног рада, чији је највећи део посветила националном театру – преминула је Божана Јовановић (1932- 2020), једна од наших најбољих позоришних, филмских и телевизијских костимографа.

ПРЕМИНУЛА БОЖАНА ЈОВАНОВИЋ: Напустила нас је једна  од наших најбољих костимографкиња

Божана Јовановић са члановима Балета / Фото Народно позориште

Рођена је 1932. године у Београду. Завршила је Академију примењених уметности, одсек сценографије, код проф. Миленка Шербана. После дипломирања, шест месеци је боравила у Паризу код проф. Пола Колена. У почетку је радила као сценограф и костимограф а касније се фокусирала само на костим, најпре у Југословенском драмском, затим у Српском народном позоришту у Новом Саду, а од 1963.године костимограф је у Народном позоришту у Београду, све до пензионисања. Прва представа у Народном позоришту у којој се потписује као костимограф била је „Бертове кочије или Сибила“ Велимира Лукића, у режији Арсе Јовановића (1963) а последња, Вердијева „Дама с камелијама“ у кореографији Лидије Пилипенко (2010). У Народном позоришту у Београду радила је као костимограф на више од 140 представа Опере,Драме и Балета...

Како истичу њене колге, суверено је креирала у оквиру разних костимографских стилова - од хеленских трагичара до савремених анти-драматичара... Својом аналитичношћу и истанчаним укусом откривала је публици драматуршку функцију костима, не описујући него означавајући однос између костима и лика, што је естетски квалитет али и значајна подршка глумцу да се још присније сроди са ликом. Најсуптилније поетично умеће исказала је у балетима у којима је успевала да, такорећи, дематеријализује тканину што је инспиративно и ослобађајуће деловало на тело балетског играча а костимографски учествовало у покрету и ритму представе.

Радила је у свим већим градовима старе Југославије, али и у Москви, Берлину, Бриселу, Трсту, у Шведском краљевском позоришту, сарађујући са истакнутим редитељима: Бојаном Ступицом, Матом Милошевићем, Мирославом Беловићем, Паолом Мађелијем, Стевом Жигоном, Дејаном Мијачем, Егоном Савином, Љубомиром Драшкићем, Бором Григоровићем, Миланом Караџићем, Јагошем Марковићем и многим другим из млађих генерација. Остварила је костиме у десет филмова: “Мали човек” , “Љубав и мода”, “Капетан Леши”, “Чудна девојка”, “Лито виловито”, као и петнаест ТВ драма.

Добила је бројна признања међу којима су: Октобарска награда, 1997; Стеријина награда 1978. и 2000-те године; пет годишњих и награда за животно дело Удружења примењених уметности, четири годишње награде и Плакета Народног позоришта у Београду као и награда на Фестивалу „Јоаким Вујић”, затим, на Фестивалу балета у Љубљани, на Данима комедије у Јагодини, пет годишњих награда на Дечјем фестивалу у Котору, годишња награда позоришта”Бошко Буха”, годишња награда Атељеа 212, Награда бијенала “Петар Пашић” за сценско стваралаштво 2000-те године; Награда на Међународном тријеналу сценског костима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ТРЕБАЛЕ МУ ПАРЕ ЗА ТИКЕТ, ПА УЗЕО ЖЕНИНУ КАРТИЦУ: Дошла је са посла уморна и одмах легла да спава, то ми је била идеална шанса (ВИДЕО)