"ВЕЛИКА ИЗА" ПОНОВО МЕЂУ БЕОГРАЂАНИМА. У Галерији САНУ, од четвртка, изложба дела далматинског сликара Влаха Буковца (1855- 1922)

Миљана Краљ

22. 12. 2020. у 12:39

ИНСПИРИСАН популарним булеварским романом Алексиса Бувијеа о чувеној куртизани, акт "Велика Иза" донео је муњевиту популарност далматинском сликару Влаху Буковцу (1855-1922), када га је први пут изложио на париском Салону 1882. године.

ВЕЛИКА ИЗА ПОНОВО МЕЂУ БЕОГРАЂАНИМА. У Галерији САНУ, од четвртка, изложба дела далматинског сликара Влаха Буковца (1855- 1922)

Слика Влаха Буковца

Новине су доносиле наслове: "Врхунац Салона!", а фотографска репродукција слике, која се данас чува у Спомен- збирци Павла Бељанског, продата је у хиљадама примерака. Седам година након што је први пут гостовала у Дому војске Србије, као део новосадске колекције, "Велика Иза" поново ће бити међу Београђанима, од четвртка у Галерији САНУ, на изложби "Влахо Буковац - сликарство непролазне лепоте".

Две године припремана поставка, својеврсна ретроспектива аутора који је оставио дубоки траг и у нашој култури, а чији је аутор др Игор Борозан, ванредни професор на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, била је планирана за април месец. Међутим, мере затварања донете у првом, пролећном таласу пандемије - одложиле су је.

Замишљено је да изложба прати све значајне делове Буковчевог стваралаштва и живота, па ће се тако на њој наћи дела која је радио у Паризу (уз "Велику Изу" и портет краљице Наталије, који се чува у Народном музеју и "Андромеда" из Народне галерије у Љубљани), Загребу (портет Александра Обреновића, диптих "Икар и Дедал"... ) и Прагу (попут "Беле ропкиње", "Великог кајања" и "Ружичастог сна" из Дворског комлпекса на Дедињу).

Истовремено, поставка би требало да прикаже и константне мене у опусу овог аутора, а прати је и научно-стручна монографија професора Борозана под именом "Уметнички преображаји Влаха Буковца у контексту европског сликарства". Изложене слике, на којима је у складу са начелима скикареве естетике представљена идеализована природа, настале су од 1878. до 1922. године. Али, оне у себи носе и карактеристике уметности тога времена - симболизма, оријентализма, научног позитивизма, и њеног стилског израза - академског реализма, односно дивизионизма и импресионизма.

Избор дела чиме портрети, владарски портрети, актови и жанр сцене. Чињеница да се изложба одвија у Галерији САНУ симболично потврђује сликареву припадност Српској академији наука и уметности. Наиме, Буковац је за дописног члана Српског ученог друштва изабран 1884, за почасног члана Српске краљевске академије 1892, а за редовног члана Српске краљевске академије 1905. године.

Али, његове везе са Србијом су сложеније. Портретисао је чланове обе наше династије (од раних долазака на двор краља Милана и последњих Обреновића у Смедереву, до контаката са владарима династије Карађорђевић), нека од својих дела потписао је ћирилицом, а у Прагу је био професор многим овдашњим сликарима.

Рођен као Бијађо Фагјони (Biagio Faggioni) у Цавтату, од оца Августина и мајке Марије (девојачког презимена Перић), због скромних прилика у којима је растао, рано се отиснуо у свет. Прво са стрицем у Америку, одакле се у Цавтат вратио када му је било 15 година. Потом је, као поморац, две године пловио на линији Цариград - Одеса - Ливерпул, а потом се са братом запутио у Перу, а одатле у Сан Франциско. Када је поново стигао кући, његов сликарски дар запазио је дубровачки песник Медо Пуцић, који му је помогао да оде на школовање у Париз. У Граду светлости је, по угледу на Пуцића, словенизовао своје име и презиме у Влахо Буковац. А онда је настала "Велика Иза"...

ИЗ СРБИЈЕ И РЕГИОНА

ПОСТАВКУ највећим делом чине Буковчева дела из домаћих уметничких збирки, и то београдских - Народног музеја, Уметничке колекција Дворског комплекса на Дедињу, Музеја Југославије, Медија центра "Одбрана", Дома Јевремa Грујића; затим новосадских - Спомен-збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске, као и из Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца. Из региона је позајмљен петнаест дела, која припадају Модерној галерији у Загребу, Народној галерији у Љубљани, Буковчевом музеју у Цавтату, Српској црквеној општини у Дубровнику и приватним колекцијама.

ПРАШКИ ЂАЦИ

ОСТАЛО је забележено да је Буковац у Прагурадо примао Србе "на школовање како код куће, тако и у атељеу". Међу његовим ученицима, између осталих били су Перо Поповић, Тодор Швракић, Бранко Рауловић, Владимир Новосел, Михајло Миловановић, Александар Шаца Лазаревић, Љубиша Валић, Бранко Јевтић, Милан Арсић Даскало, Милош Голубовић, а међу најпознатијим Јован Бјелић, Милан Коњовић и Коста Хакман.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (0)

УЕФА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево шта ће Белорусија да уради због ЕУРО 2024