УЖАСАВА МЕ ПОЈАМ "НОВА НОРМАЛНОСТ": Саша Торлаковић о нашој "нестварној стварности"

СМРТ писца претекла је само за корак смрт његовог главног јунака: Бранимир Шћепановић преминуо је неколико дана уочи најављене праизведбе "Смрти господина Голуже" у новосадском Позоришту младих.

Фото Приватна архива

Наслов познат и по чувеном филму Живка Николића из 1982. године требало је да добије своју прву позоришну верзију 12. децембра. Представа је завршена, премијера најављена, а онда је извођење одложила друга непријатна околност - директор Михајло Несторовић добио је корону...

Ансамбл, на челу с младим редитељем Патриком Лазићем, нада се да ће публика, ипак, ускоро видети на сцени наслов који је (као једини прилог из југословенске књижевности) уврштен у избор светске приче Чарлса Енгофа у Америци и у Антологију модерне европске приповетке (1977) у Данској...

"Господина Голужу" гледаћемо у тумачењу првака Драме сомборског Народног позоришта и уметничког директора куће Саше Торлаковића. Један је од ретких српских глумаца који је велико име стекао у "малом" позоришту, освојио готово сва значајна признања, играо и ван матичне куће, а београдска публика последњи пут га је премијерно гледала као маестралног Агатона у "Ожалошћеној породици" националног театра.

- Живимо време смрти. Кад је све ово почело, причали смо о бројкама, а како дани одмичу, почињемо да говоримо о именима. Одлазе људи које смо познавали, са којима смо радили, чије текстове постављамо на сцену - каже на почетку разговора о нашој "нестварној стварности" Саша Торлаковић.

- Увек се питам, гледајући ово што се догађа данас, како су људи кроз то пролазили када је харала куга и друге пошасти. Онда схватам, да нема друге него да се трудимо колико год можемо да радимо оно што знамо, уз све мере предострожности. Стално слушам о некој "новој нормалности". Ужасавам се ове синтагме, јер све ово заиста није нормално.

о Постоје писци као Андрић, Киш или Павић, чије смо међународне славе били свесни још за њиховог живота. Кад је о Шћепановићу реч, као да смо то спознали тек после смрти?

- Као народ, имамо особину да неке велике људе славимо и откривамо тек после смрти. Постоји и врло изражен политички дискурс који се у све меша, па и у књижевност и уметност. У стању је да широко захвати, па и "загади". Али оно што је неспорно јесте да је Брана Шћепановић изузетан писац. Док смо радили "Господина Голужу", откривали су се многи занимљиви слојеви. Његово дело израсло је на баштини наших великана, да поменем само Нушића.

о Ипак, био је по много чему специфичан у односу на своје савременике?

- У "Смрти господина Голуже", с једне стране, приказује сиву масу људи из мале вароши, која је неки материјални свет. С друге стране је човек који долази ниоткуд и не иде никуда. Одраз је неке метафизичке вредности, верује да на свету још постоје љубав, лепота, да није све у новцу. Мислим да је квалитет овог драмског штива у том сукобу материјалног и метафизичког. Свакодневно смо сведоци чињенице да је материјално у првом плану, да је валута "нова религија" и да је у њено име све допуштено и дозвољено.

о У вашој причи Голужа не стиже на море?

- Ана Ђорђевић, која је драматизовала ову новелу, ослања се на то да је главни јунак кренуо негде... Море је метафора, жеља за мирним плаветнилом, ширином и лепотом. И у представи је кренуо на море, али излази из воза и остаје на некој пустој железничкој станици. Не размишљајући да ли је паметно или не, одлази у један мотел. Ту почиње читава прича.

о Око јунака је "сива маса" која готово сладострасно ишчекује да изврши најављено самоубиство. Није чудо да је ове околности редитељ Лазић довео у везу са данашњим ријалитијима?

- Читава драматуршка интервенција је да се све догађа у присуству медија, пре свега телевизије. Као најмоћнији медиј, може да прави директан пренос, како би данас рекли live... Кад размишљам о будућности, са ужасом помишљам да неће проћи много, па ћемо на неким телевизијама заиста и гледати - пренос нечије смрти. На корак смо до тога. Друго, ријалити садржаји не афирмишу неке људске вредности, већ бес, злобу, завист, примитивизам. Најгори пориви испливавају на видело, мада у свакоме од нас има нечег и доброг и лошег. Само је питање шта ће више избити на површину. То је важно и за "Смрт господина Голуже" - око њега су људи који имају своје муке, а у туђој несрећи налазе одушак за сопствене јаде.

о У којој врсти људи бисте данас препознали Голужу?

- У свим оним који се не уклапају у координантни систем о коме смо причали. Кад с њима разговарате, обично кажу "прегазило ме је време". Лакше им је да то, него да кажу се не уклапају, да не могу више да комуницирају са простим комшилуком, или колегама на послу, да не желе да завирују у туђе животе. Данас имате и друштвене мреже које су, такође, јавни простор у коме може свако свашта да каже и извређа. Хвала богу, има и писаца који нас подсећају да човек треба да остане - човек.

о Један од тих "неснађених" људи у новим временима био је и наш велики редитељ Живко Николић, који је режирао истоимени филм?

- Сваки његов филм могао бих да гледам неколико пута. И гледам га. Добро је познавао Црну Гору и њен менталитет. Неки би рекли да се с тим спрда и шали. Напротив. У његовим филмовима види се толико љубави према сопственом народу. То, наравно, не искључује ни критичност. Нажалост, живот једног тако великог уметника завршио се у некој тишини, без достојне пажње.

Фото Прмо

о У Николићевој личности било је сличности са господином Голужом?

- Није Живко Николић тек тако узео да обрађује ову тему. Дубоко је у себи осећао тог Голужу, који нити је био наметљив, ните се гурао. И баш зато што је био такав, једноставан и чист, сви су га критиковали и исмевали. А Голужа је био сасвим нормалан човек, са свим својим манама и врлинама. Ето, сад говоримо о новој (не)нормалности. Јер, нормално је постало ненормално, а ненормално нормално.

о Оно што је у време настајања новеле и филма било тек у заметку, данас је добило невиђене размере...

- Зато Шћепановић и Николић и јесу велики. Подсетићу вас само на Нушића и његов комад "Др" о куповини диплома. У његово доба ова појава била је само у назнакама, на нивоу инцидента. Данас је "нова нормалност". Погубна за једно друштво и државу. Последице ћемо тек осетити.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације