ПОГЛЕД ИСКОСА: Од апстрактног до реалног - Мила Гвардиол, Продајна галерија "Београд"
Нове слике Миле Гвардиол (Београд, 1979), професорке на два уметничка факултета, у Београду на Факултету примењених уметности и у Сремској Каменици, могу се разумети двојако, као два одвојена естетичка система, парадоксално или не, сједињена сликом.
Радови Миле Гвардиол / Фото промо
Још је Василиј Кандински чврсто убеђен (пренебрегнувши ирационализам надреализма који није било тешко предвидети) писао да ће у будућности постојати само "велики реализам и велика апстракција". Збиља би се цела (пост)модерна уметност могла вредновати као проблематизација те две кључне парадигме, као кретање од фигуре ка непредметном и назад, као велики распон идеја и ликовних решења, најчешће међусобно искључивих. Сликарка Гвардиол у новом делу свог опуса настоји да превазиђе те кључне разлике, супротности реализма и апстракције, у својеврсној синтези тих основних стилских формација, које постоје много пре појаве модерне уметности.
Њена се дела могу схватити двоструко, као самостални, апстрактни говор слике у чистом ликовном стању и као реализам, одраз стварности, тачније, њено тумачење, јер није реч о банализовању у виду (хипер)реалног. То би можда било и опште место у сагледавању ових платана да изложба није посебна по увођењу момента стварности, исечка реалног света, који је у ранијим остварењима био тек повод или далеки одраз у њеним апстракцијама. Пошла је од вечног мотива степеница, а стигла до слике изразитих ликовних квалитета чистих линија, промишљених композиција, пастелног колорита и из данашње уметности прогнане ренесансне проблематике перспективе и скраћења. Без присуства сенки и тродимензионалности, наглашене миметичности и дефинисања стварног призора, Мила Гвардиол развија самосталне моћи слике као производа свечаног чина стварања, зато су њене боје тако прочишћене и одуховљене. Ту где је присутан предмет, архитектонски елемент (степениште), негде у позадини је и фигура, човек, као невидљиви сјединитељ и давалац смисла. Сликарка је сада можда и на прекретници, свакако даље хуманизује своје апстрактне слике дугих линија, чистих површина и наглашених дијагонала. Улазећи дискретно у предметно не жели да се много интимизује са њим, она није сликарка атмосфере која води неком уосећавању и повишеним емоцијама. Церебрално, хладно и са неопходном удаљеношћу испитује својства предметног и архитектонског на слици, између подражавања стварности и концептуалног. Тиме настоји да преиспита саме основе даљег могућег присуства слике, њену харизматичност, која магично треба да превлада силну поплаву, инфлацију, пиктуреју савремене визуелности медијских и идеолошких слика. Дигиталном муљу електроапокалипсе, превласти технороботског од наноструктура до мегаструктура, слика рађена руком може да се супротстави само магичношћу и/или надмоћном извођачком техником, што Мила Гвардиол увек има у виду.
Препоручујемо
ПОГЛЕД ИСКОСА, ОДЛАЗАК ВЕЛИКАНА: Станислав Сташа Живковић (1923-2020)
08. 12. 2020. у 13:30
ПОГЛЕД ИСКОСА: Мајстор прецизне фигурације - подсећање на сликара Слободана Ђурђевића
01. 12. 2020. у 18:42
ПОГЛЕД ИСКОСА: Бестселер ликовног издаваштва - Момо Капор: "Успомене једног цртача"
24. 11. 2020. у 19:21
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)