ПОГЛЕД ИСКОСА: Од апстрактног до реалног - Мила Гвардиол, Продајна галерија "Београд"

Дејан Ђорић

15. 12. 2020. у 18:15

Нове слике Миле Гвардиол (Београд, 1979), професорке на два уметничка факултета, у Београду на Факултету примењених уметности и у Сремској Каменици, могу се разумети двојако, као два одвојена естетичка система, парадоксално или не, сједињена сликом.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Од апстрактног до реалног - Мила Гвардиол, Продајна галерија Београд

Радови Миле Гвардиол / Фото промо

Још је Василиј Кандински чврсто убеђен (пренебрегнувши ирационализам надреализма који није било тешко предвидети) писао да ће у будућности постојати само "велики реализам и велика апстракција". Збиља би се цела (пост)модерна уметност могла вредновати као проблематизација те две кључне парадигме, као кретање од фигуре ка непредметном и назад, као велики распон идеја и ликовних решења, најчешће међусобно искључивих. Сликарка Гвардиол у новом делу свог опуса настоји да превазиђе те кључне разлике, супротности реализма и апстракције, у својеврсној синтези тих основних стилских формација, које постоје много пре појаве модерне уметности.

Њена се дела могу схватити двоструко, као самостални, апстрактни говор слике у чистом ликовном стању и као реализам, одраз стварности, тачније, њено тумачење, јер није реч о банализовању у виду (хипер)реалног. То би можда било и опште место у сагледавању ових платана да изложба није посебна по увођењу момента стварности, исечка реалног света, који је у ранијим остварењима био тек повод или далеки одраз у њеним апстракцијама. Пошла је од вечног мотива степеница, а стигла до слике изразитих ликовних квалитета чистих линија, промишљених композиција, пастелног колорита и из данашње уметности прогнане ренесансне проблематике перспективе и скраћења. Без присуства сенки и тродимензионалности, наглашене миметичности и дефинисања стварног призора, Мила Гвардиол развија самосталне моћи слике као производа свечаног чина стварања, зато су њене боје тако прочишћене и одуховљене. Ту где је присутан предмет, архитектонски елемент (степениште), негде у позадини је и фигура, човек, као невидљиви сјединитељ и давалац смисла. Сликарка је сада можда и на прекретници, свакако даље хуманизује своје апстрактне слике дугих линија, чистих површина и наглашених дијагонала. Улазећи дискретно у предметно не жели да се много интимизује са њим, она није сликарка атмосфере која води неком уосећавању и повишеним емоцијама. Церебрално, хладно и са неопходном удаљеношћу испитује својства предметног и архитектонског на слици, између подражавања стварности и концептуалног. Тиме настоји да преиспита саме основе даљег могућег присуства слике, њену харизматичност, која магично треба да превлада силну поплаву, инфлацију, пиктуреју савремене визуелности медијских и идеолошких слика. Дигиталном муљу електроапокалипсе, превласти технороботског од наноструктура до мегаструктура, слика рађена руком може да се супротстави само магичношћу и/или надмоћном извођачком техником, што Мила Гвардиол увек има у виду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.

25. 02. 2026. у 12:25

НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА: Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.

24. 02. 2026. у 09:43

Коментари (0)

А КУД ЋУ САД ЈА – цртица поводом представе Башта сљезове боје