"ВАРВАРИ" У ПОХОДУ НА ОСКАРЕ: Филм снимљен према роману нобеловца Џона Максвела Куција улази у игру за чувену награду

М. КРАЉ

14. 12. 2020. у 11:06

ВАРВАРИ У ПОХОДУ НА ОСКАРЕ: Филм снимљен према роману нобеловца Џона Максвела Куција улази у игру за чувену награду

Сцена из филма

ТРЕЋИ роман добитника Нобелове награде за књижевност Џона Максвела Куција, "Ишчекујући варваре" из 1980. године, који му је донео светски углед, према сценарију самог писца екранизовао је колумбијски режисер Чира Гвере, чије је остварење "Загрљај змије" пре пет година номиновано за Оскар за најбољи страни филм.

И ово кинематографско дело, према књизи за коју Карлос Фуентес тврди да је "један од највећих политичких романа нашег доба", ушло је у кампању, како би догодине конкурисало за најпопуларније признање седме уметности на свету.

Зато је продуцент филма, у коме главне улоге тумаче Џони Деп, Роберт Патинсон и Марк Рајланс, компанија "Иерволино енертејмент" (у Србији су основала продукцију краткометражних играних анимираних филмова - "Иерволино студиос), за данас у подне заказао онлајн дискусију. О делу прошле године премијерно приказаном на Филмском фестивалу у Венецији, између осталих ће говорити Андреа Иерволино, директор и оснивач компаније која га је продуцирала, Милош Биковић, наш глумац и продуцент и Анђелка Јанковић, директорка маркетинга и комуникација "Иерволино студиоса".

ДЕП ОДУШЕВЉЕН СРБИЈОМ

ТОКОМ јучерашње дискустије од филму "Чекајући варваре" продуцент" продуцент Андреа Иерволино, открио је да је Џони Деп био одушевљен када му је речено да ће краткометражни анимирани серијал "Пафини", у истој продукцији снимати у Србији.

У том web серијалу Деп је позајмио глас птичици Џони Паф, у чак 250 епизода од по пет минута, а прве епизоде већ сада су доступне на Apple ТВ и Амазон Приме дигиталним платформама и бележе изузетан успех и рекордну гледаност.

- Имао је само предивне речи о Србији, нагласио је да се тамо увек лепо проводио - казао је Иерволино.

- Роман у почетку наликује алегорији о неком далеком времену и месту, али постепено води нас према стварном животу, који почиње да се одвија на великом екрану. Филм постаје све више и више актуелан, а када се прича заврши схватамо да управо говори о овоме сада и овде - објаснио је редитељ, када је филм представљен на Мостри.

Радња филма, односно романа који је Нобелов комитет описао као "политички трилер у традицији Џозефа Конрада, у коме наивност идеалиста отвара врата ужаса", одвија се на граници великог царства. Главни јунак Начелник, мирољубиво управља тврђавом иза које су насеобине номада, док у инспекцију, из престонице, не дође Пуковник, са задатком да утврди шта смерају варвари.

- Ми о овој земљи мислимо као о својој, мислимо о њој као о делу наше Царевине - нашој предстражи, нашем колонистичком насељу, нашем трговинском средишту. Али ти људи, ти варвари, уопште не мисле тако о њој. Ми смо ту преко сто година, мелиорисали смо пустињску земљу, изградили систем за наводњавање, засејали поља, сазидали чврсте домове и подигли зид око града, али они о нама и даље мисле као о посетиоцима, пролазницима. Међу њима још живе стари људи који се сећају како су им родитељи причали каква је ова оаза некад била: сеновито место уз језеро где је испаша обилна чак и зими - покушава Начелник да у роману (који је издавачка кућа "Пенгвин" уврстила у серију најзначајнијих у 20. веку), објасни свом посетиоцу, али узалудно.

Тражење непријатеља, измишљање завера, покренуће незустављиву спиралу насиља и разарања, у чему Начелник покушава да нађе смисао спасавајући обогаљену девојку, коју ће вратити њеном номадском племену. А он ће се вратити у разорену и опустелу тврђаву, да сачека - варваре.

Многа је болна цивилизацијска питања из Куцијеве књиге, колумбијски редитељ успео да увелича на филмско платно. Уз оно најнепријатније које се може упутити и сваком садашњем царству, поретку, режиму, светској сили: јесмо ли ми, или ви - варвари? Остаје да се сачека пролеће и види како ће на њих реаговати Америчка

ОД КАВАФИЈА ДО ФИЛА ГЛАСА

НАСЛОВОМ романа "Ишчекујући варваре" Куци је одао почаст великом грчком песнику из Александрије, Константину Кавафију. Његова песма истог назива завршава се стиховима: "...Зашто се тако брзо празне улице и тргови/ и сви се враћају кућама јако забринути?/Зато што се већ смркло а варвари нису дошли./А неки људи су стигли са границе/ и рекли да варвара више нема./ Па сад, шта ћемо без варвара?/Они су ипак били неко решење."

А инспирисан Куцијевим романом, славни амерички композитор и један од најутицајнијих музичких аутора 20. века, Фил Глас, написао је истоимену оперу.филмска академија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)