ДУХОВНА СИТУАЦИЈА МОДЕРНИХ ВРЕМЕНА: О уметничкој прози о доживљајима света великог српског писца Бранимира Шћепановића
СТИД се појављује и у модерном осећању живота: када је Јозеф К. - у последњој реченици Кафкиног "Процеса" - помислио да га убијају "као пса", њему се учинило да га надживљава - стид.
Фото В. Данилов
Тешко одредиво осећање стида свакако припада егзистенцијалном апелу који је ситуиран у модерној књижевности. Јер - писао је Ками - "оно по чему се модерна осећајност разликује од класичне осећајности, то је што се ова храни моралним, а она метафизичким проблемима". Има ли, дакле, у стиду нечег што надилази човекову смрт?
У уметничкој прози Бранимира Шћепановића постоје препознатљива својства модерног доживљаја света. Његови јунаци делају попут изгубљених честица у конгломерату различитог кретања, они се често крећу на начин електрона, у правцима неразумљивим, неодређеним и необјашњивим. Јер, испуњени су нервозним импулсима страхова и комплекса, па се у њима осамљеност појављује као стање интимних ствари и духовна ситуација времена. Из највеће даљине, пак, у часовима велике угрожености, у њима одјекне понешто од далеког и друкчијег света који пребива у тамним наслагама сећања.
Фото В. Данилов
Оваква психолошка подлога свести јунак добија карактеристичан уметнички израз у необичној и нестварној радњи, у прекиданој хронологији и наглој смени планова приповедања. Као унутрашње језгро основног доживљаја живота, мотивисано се појављују реченице о странцу и о стиду. Оне обележавају скривени дотицај класичне и модерне осећајности. Лишена простирања на целину, обухватања универзума, утолико измењена, премда испуњена снажним апелима човеку, утолико очувана, класична осећајност као да ублажава урушавајући садржај вредности у модерној осећајности. Ова, пак, остаје битно одређена апелима упућеним човековој бестемељности. Као да оцртавањем моралних проблема обнавља свест о њиховом значају, стид обележава "треперење" класичних и модерних апела у егзистенцијалном и приповедном искуству.
Премда је књижевноисторијски и поетички везана за тематски и изражајни хоризонт позног модернизма, нарочито за трајне наносе егзистенцијализма, уметничка проза Бранимира Шћепановића обликује низ тематских и значењских комплекса који заузимају значајно место у поетичким и сазнајним менама књижевности последњих деценија XX века. Такво је питање о идентитету, било да се осветљава његова нестабилност, било његова немогућност, као и његово присуство у различитим видовима: унутар временске линеарности, кроз игру разлика унутар јединствених или истоветних приповедних ситуација; кроз кружење скривених (понављаних) ознака у приповедању; кроз загонетне односе између онога што је близу и онога што је далеко; кроз уланчавање аката свести као трагова саморефлексије. Ови поступци се уметнички далекосежније остварују на егзистенцијалном него на поетичком плану. Отуд је у једној приповеци, јунак откривен у немогућој а стварној ситуацији: осетио је стид који је требало да припадне другом човеку.
Тако проза Бранимира Шћепановића - на веома истанчан, продубљен и уметнички изузетан начин - проблематизује духовну ситуацију модерних времена. Јер, искуство страности - подривањем положаја идентитета, умножавањем разлика у њему, субјективизовањем стварности, раскидањем линеарног тока времена - снажно улази у постмодернистички приповедни дискурс. Но, премда изгледа као плод класичног метафизичког регистра, искуство стида - услед приповедног спајања са страношћу - делује као "модерни" одзив на успостављени и саморазумљиви постметафизички поредак. Стид - као морални и онтолошки апел - остаје слаб да би се постмодерни човек определио за њега. Али, ако се ипак тако определи, тај апел је сасвим довољан да човек умре са њим.
Препоручујемо
КРАЈ ХЕРОЈСКОГ ДОБА КЊИЖЕВНОСТИ: Дирљиви опроштаји од Бранимира Бране Шћепановића
02. 12. 2020. у 09:20
НА КРАЈУ САМ БИО УМОРАН: Последњи интервју Бранимира Шћепановића за "Новости"
30. 11. 2020. у 22:16
"ГОНКУР" ТЕЛИЈЕУ, "РЕНОДО" ЗА ЛАФОН: Додељене престижне француске књижевне награде
30. 11. 2020. у 17:10
ТРАМП ЖЕСТОКО ПРЕТИО ИРАНУ, ПОМЕНУО И СРБИЈУ: Амерички председник оборио рекорд, говорио скоро два сата пред Конгресом
АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп поставио је рекорд у најдужем говору о стању нације, који је трајао један сат и 50 минута, надмашивши рекорд који је Бил Клинтон поставио током свог последњег обраћања 2000. године.
25. 02. 2026. у 07:31
ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом
БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.
16. 02. 2026. у 15:09
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)