У КЛИНЧУ ИЗМЕЂУ КАИНА И АВЕЉА: Марко Црнoбрња о призорима које смо погрешно разумели у историји уметности

М. КРАЉ

05. 12. 2020. у 12:09

ТРЕНУТНО постоји веће интересовање за маске, него за скулптуре, каже вајар Марко Црнобрња (1978), чија су дела, после управо успешно завршене изложбе "Све смо погрешно разумели", у Ликовној галерији Културног центра Београда, ипак, доспела у неколико приватних колекција, а за откуп су заинтересоване и неке институције.

У КЛИНЧУ ИЗМЕЂУ КАИНА И АВЕЉА: Марко Црнoбрња о призорима које смо погрешно разумели у историји уметности

Фото Ж. Кнежевић

То што је његова поставка имала термин у јеку новог таласа пандемије короне, аутор не сматра хендикепом.

- Људи сада више времена проводе за компјутерима и телефонима, па "шерују" информације, тако да је раширен и глас о изложби, која је била добро посећена, упркос свему. Откако нас је задесила корона, видљивост визулених уметности на интернету је много већа - истиче Црнобрња, који је посетиоце, уз много радости, духовито и оштроумно, провео кроз причу о историји уметности.

Фото приватна архива

У добро познате призоре из дела великана, као што су Микеланђело или Ботичели, али и наш Паја Јовановић, вајар је увео свог "главног глумца". Он је њихов посматрач, али и учесник који мења значења митских прича. Уметник се управо тиме поиграва, користећи присутво тог свог дечака, у "Сеобама", како каже, визуелном синониму нашег преживљавања. Тај дечак од Мојсија "проси" десет божјих заповести, даје Еви јабуку уметно Адама, стаје између Каина и Авеља, покушавајући да их раздвоји, "ускијава" у завејани пут за Илок Саве Шумановића.

СОПОЋАНИ

ПАЗИО сам да не склизнем у иронију, јер је било врло лако пасти са ивице, када се играмо нечим што није за игру, као што су Сопоћани - објашњава уметник део сакралног сегмента поставке. - Фреска на коју сам реферисао, представља апостоле без ореола, а насликани су као људи који ходају земљом и тугују за Богородицом. Једном малом интервенцијом, својом скултуром, направио сам да они брину о дечаку који улази, или излази из цркве.

Изложбу је Црнобрња поделио у три сегмента. У једном делу користи препознатљиве радове домаће уметности, у другом сакралне, док се трећи бави свестким ауторима (улази у дијалог са радовима Марине Абрамовић, Пикаса и Калдера).

- Научили смо да је уметност некако аутистична, разумљива само аутору и да он баш мора да се потруди да би објаснио своје тајанствено дело - наставља саговорник. - За ову изложбу направио сам нешто што је читљиво већ "на прву лопту". Своје разумевање познатих дела из историје уметности преточио сам у скулптуре, не нарушавајући легитимитет онога што су аутори некада направили.

Његова делатност везана за скултуру је, тврди, разноврсна, а ова поставка му је била својеврстан излет: желео је да искористи квалитет Ликовне галерије КЦБ, као и њихову спремност за експерименте:

- Простор сам преградио и направио једну интимну поставку, која личи на музејску и не види се директно са улице. На тај начин направио сам нешто што је мала представа, или филм о путовању кроз историју уметности. Уживао сам радећи, јер ме првенствено интересовала ликовност у настанку скулптуре, иако је садржај ових призора често био у служби приче.

Фото приватна архива

Од свих питања која изложба отвара, лично му је најзначајније оно везано за потребу да образовање које добијамо буде суштинско, а не формално, па се зато и дела на оригиналан начин баве непознавањем чињеница, које смо током школовања погрешно разумели:

- Оставио сам, ипак, простор за тумачење, нисам желео да намећем своје мишљење - закључује Црнобрња.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)