НЕМОГУЋЕ ЈЕ ОСТАТИ РАВНОДУШАН Он је одгледао "Дару" у Грачаници: Та траума је и данас присутна у нашем друштву
ТЕ сцене из филма емотивно покрену сваку особу и немогуће је да не будете измештени из зоне конфора. Та траума је реална, а и данас је присутна у нашем друштву. Зато је нормално да изазива емоције не само што смо припадници српског народа већ је људски емотивно реаговати на ту бол.
Овим речима Стефан Радојковић, историчар и сарадник Музеја жртава геноцида из Београда описује за Новости своје утиске из филма “Дара из Јасеновца” српског кандидата за Оскара. Наиме, овај млади историчар објашњава да је на Косову и Метохији присутан више година уназад, јер се у свом докторском раду бави опстанком Срба на Косову и Метохији од 1999 године. Иако није присуствовао премијери филма, која је приказана 25. новембра, Стефан истиче да је одгледао филм пре два дана и појашњава да је тих два сата и десет минута колико траје филм унутар биоскопа све “прштало од емоција”.
ОСКАР
И док појашњава да је акценат филма на злочину и смрти те понавља да је глумачка екипа у филму одлична, односно да је епопеја и страдање Срба Козаре и Поткозарја истинит историјски догађај, Радојковић ипак исказује бојазан да филм “Дара из Јасеновца” неће на одговарајући начин “комуницирати са жиријем” који је, како истиче, из другачијег културног и цивилизацијог миљеа односо сматра да је филм прилагођен више домаћој публици него жирију који одлучује ко ће бити добитник престижне филмске награде Оскар, а чији је кандидат и поменути филм.
-Немогуће је заиста да било ко остане равнодушан на сцене из филма чија се радња одвија у лето 1942. године када су Србе који су се на Козари склонили од усташких масакара, заробиле трупе Независне Државе Хрватске заједно са немачким јединицама и становништво повели у логоре. Разноразне судбине Срба у Јасеновачким логорима су заиста болне и трауматичне; не зна се да ли је теже гледати патње због тешких и нехигијенских услова, мучења, убиства, умирања старих или мале деце - појашњава Стефан који напомиње да се Дара, девојчица коју у одводе Стару Градишку, Логор бр. 5, са мајком и два брата, бори свим силама да избави млађег брата који јој је преостао.
- Једина светла тачка у филму, као и током постојања логора, јесте та што чувена Диана Будисављевић успева да из ових логора избави око 12000 деце, већином српске - додаје наш саговорник који је у Грачаници боравио и поводом свог докторског рада у којем у склопу истраживања обавља разговоре са релевантним саговорницима али је како наглашава, на Космету боравио и због професионалних обавеза у оквиру Музеја жртава геноцида.
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна
У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?
18. 04. 2024. у 10:00
БОРБА ЗА ПРВИ КОРАК И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Меридиан фондација још једном помаже лечење Анастасие Митић (ВИДЕО)
АНАСТАСИА Митић је дете које многи у њеном окружењу називају “малим херојем” и чију животну причу прати непрестана борба од самог тренутка рођења.
13. 04. 2024. у 10:00
ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама
ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.
22. 04. 2024. у 10:38
Коментари (0)