НЕМОГУЋЕ ЈЕ ОСТАТИ РАВНОДУШАН Он је одгледао Дару у Грачаници: Та траума је и данас присутна у нашем друштву

Д.Зечевић

03. 12. 2020. у 15:34

НЕМОГУЋЕ ЈЕ ОСТАТИ РАВНОДУШАН Он је одгледао Дару у Грачаници: Та траума је и данас присутна у нашем друштву

Фото: Д.З.

ТЕ сцене из филма емотивно покрену сваку особу и немогуће је да не будете измештени из зоне конфора. Та траума је реална, а и данас је присутна у нашем друштву. Зато је нормално да изазива емоције не само што смо припадници српског народа већ је људски емотивно реаговати на ту бол.

Овим речима Стефан Радојковић, историчар и сарадник Музеја жртава геноцида из Београда описује за Новости своје утиске из филма “Дара из Јасеновца” српског кандидата за Оскара. Наиме, овај млади историчар објашњава да је на Косову и Метохији присутан више година уназад, јер се у свом докторском раду бави опстанком Срба на Косову и Метохији од 1999 године. Иако није присуствовао премијери филма, која је приказана 25. новембра, Стефан истиче да је одгледао филм пре два дана и појашњава да је тих два сата и десет минута колико траје филм унутар биоскопа све “прштало од емоција”.

ОСКАР

И док појашњава да је акценат филма на злочину и смрти те понавља да је глумачка екипа у филму одлична, односно да је епопеја и страдање Срба Козаре и Поткозарја истинит историјски догађај, Радојковић ипак исказује бојазан да филм “Дара из Јасеновца” неће на одговарајући начин “комуницирати са жиријем” који је, како истиче, из другачијег културног и цивилизацијог миљеа односо сматра да је филм прилагођен више домаћој публици него жирију који одлучује ко ће бити добитник престижне филмске награде Оскар, а чији је кандидат и поменути филм.

-Немогуће је заиста да било ко остане равнодушан на сцене из филма чија се радња одвија у лето 1942. године када су Србе који су се на Козари склонили од усташких масакара, заробиле трупе Независне Државе Хрватске заједно са немачким јединицама и становништво повели у логоре. Разноразне судбине Срба у Јасеновачким логорима су заиста болне и трауматичне; не зна се да ли је теже гледати патње због тешких и нехигијенских услова, мучења, убиства, умирања старих или мале деце - појашњава Стефан који напомиње да се Дара, девојчица коју у одводе Стару Градишку, Логор бр. 5, са мајком и два брата, бори свим силама да избави млађег брата који јој је преостао.

- Једина светла тачка у филму, као и током постојања логора, јесте та што чувена Диана Будисављевић успева да из ових логора избави око 12000 деце, већином српске - додаје наш саговорник који је у Грачаници боравио и поводом свог докторског рада у којем у склопу истраживања обавља разговоре са релевантним саговорницима али је како наглашава, на Космету боравио и због професионалних обавеза у оквиру Музеја жртава геноцида.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)