НЕМОГУЋЕ ЈЕ ОСТАТИ РАВНОДУШАН Он је одгледао "Дару" у Грачаници: Та траума је и данас присутна у нашем друштву
ТЕ сцене из филма емотивно покрену сваку особу и немогуће је да не будете измештени из зоне конфора. Та траума је реална, а и данас је присутна у нашем друштву. Зато је нормално да изазива емоције не само што смо припадници српског народа већ је људски емотивно реаговати на ту бол.
Фото: Д.З.
Овим речима Стефан Радојковић, историчар и сарадник Музеја жртава геноцида из Београда описује за Новости своје утиске из филма “Дара из Јасеновца” српског кандидата за Оскара. Наиме, овај млади историчар објашњава да је на Косову и Метохији присутан више година уназад, јер се у свом докторском раду бави опстанком Срба на Косову и Метохији од 1999 године. Иако није присуствовао премијери филма, која је приказана 25. новембра, Стефан истиче да је одгледао филм пре два дана и појашњава да је тих два сата и десет минута колико траје филм унутар биоскопа све “прштало од емоција”.
ОСКАР
И док појашњава да је акценат филма на злочину и смрти те понавља да је глумачка екипа у филму одлична, односно да је епопеја и страдање Срба Козаре и Поткозарја истинит историјски догађај, Радојковић ипак исказује бојазан да филм “Дара из Јасеновца” неће на одговарајући начин “комуницирати са жиријем” који је, како истиче, из другачијег културног и цивилизацијог миљеа односо сматра да је филм прилагођен више домаћој публици него жирију који одлучује ко ће бити добитник престижне филмске награде Оскар, а чији је кандидат и поменути филм.
-Немогуће је заиста да било ко остане равнодушан на сцене из филма чија се радња одвија у лето 1942. године када су Србе који су се на Козари склонили од усташких масакара, заробиле трупе Независне Државе Хрватске заједно са немачким јединицама и становништво повели у логоре. Разноразне судбине Срба у Јасеновачким логорима су заиста болне и трауматичне; не зна се да ли је теже гледати патње због тешких и нехигијенских услова, мучења, убиства, умирања старих или мале деце - појашњава Стефан који напомиње да се Дара, девојчица коју у одводе Стару Градишку, Логор бр. 5, са мајком и два брата, бори свим силама да избави млађег брата који јој је преостао.
- Једина светла тачка у филму, као и током постојања логора, јесте та што чувена Диана Будисављевић успева да из ових логора избави око 12000 деце, већином српске - додаје наш саговорник који је у Грачаници боравио и поводом свог докторског рада у којем у склопу истраживања обавља разговоре са релевантним саговорницима али је како наглашава, на Космету боравио и због професионалних обавеза у оквиру Музеја жртава геноцида.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)