КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Изолација није слобода - Драган Станишић, "Пароброд у житу"

Слађана Илић

01. 12. 2020. у 17:33

Збирка Драгана Станишића "Пароброд у житу" коју је наградио часопис "Прича" састоји се из два приповедна циклуса.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Изолација није слобода - Драган Станишић, Пароброд у житу

Фото: Приватна архива

Већ на основу њихових наслова закључујемо о тематским основама прича које им припадају. Први, који као и многе приче ове збирке реферишу на музику, носи назив "Ово је страшно велик град", док други реферише на филм. Његов наслов је "Године опасног живљења".

У тој књизи, са извесним сентиментом јунака који су рођени у Београду, заступљени су сви топоними тог града, међу којима доминирају Баново брдо и Ада Циганлија. Но, и поред константног сентимента, па и љубави према том велеграду, приповедано је и о његовом савременом лицу и о наличју.

У неколиким причама сагледано је место људи у њему, особито младих. Иако не би требало, они су по различитим основама маргиналци, узрок томе су првенствено друштвено-политички и социјални моменти. Млади су изгубљени и у сопственим животима, или пак уколико су нађени, у смислу да имају емотивне партнере, инхибирани су. Иако су образовани, неки од њих немају никакав посао или имају посао по уговору, па стрепе од његовог отказивања. И они пак који имају добар посао и новац такође су маргиналци због строго програмираног начина живота на који су добровољно пристали, за који су се грчевито борили, а које намеће систем, тековине либералног капитализма. Њима недостаје прави мирис жене, па им остаје да углавном уживају у парфему - који иза жена у пролазу остаје. Странице на којима је о томе приповедано садрже горак хумор и иронију.

Такве одлике друштва одређују однос јунака према самима себи, према веома ретким пријатељима, према феномену пријатељства уопште. Сви јунаци ових прича заправо су усамљеници и радо се сећају детињства као повлашћеног времена, увек са подсећањем на тада омиљену лектиру, најчешће на Андерсенове бајке и дела Марка Твена, и на њихова дубља, метафизичка значења у односу на конкретне догађаје у стварности.

Они пак који у приповеданом, савременом тренутку, нису млади, сећају се своје младости као времена када су веровали да су бесмртни, времена у ком су слушали рокенрол и џез, били спремни на бунт и веровали да уметност има моћ да хуманизује и обичног, просечног човека.

С обзиром на то да су усамљеници, високоосетљиви, веома интензивно доживљавају сензације у свим областима човековог бивања и делања, па и природе. Чула неких од њих осетљива су и на дешавања у микросвету, они се, заправо, из своје осетљивости баве структуром односа и у природи и у друштву, упоређују их и налазе више сличности него разлика. Странице на којима налазимо потврду за то карактерише изразити натурализам. На њима потврђујемо сопствене претпоставке о судбини оних који немају развијен инстинкт повезивања у заједницу, оних који из различитих разлога теже самоизолацији. На том трагу, као и на трагу стваралаштва и испуњавања сопствене судбине, макар она била и трагична, јунаци се баве питањем слободе. Оно што искуство говори, а што најчешће није у складу са склоностима или потребама јунака, јесте чињеница да "изолација није слобода", да "је слобода у везама са другим људима".

Ипак, неслобода која се данас врло сурово манифестује огледа се у томе да стваралац најчешће мора да буде и чиновник. Дакле, у друштву које се распада и које, наравно, не мари за културу, стваралаштво је заправо - беспризорност. Такви беспризорници, разуме се, не могу припадати друштвеном мејнстриму, пошто нису заинтересовани за деловање у НВО сектору и сличним организацијама, а којима је преко главе чиновништво у којем су затечени и заточени.

Најбоље стране ове књиге, настале на проклизају приповедача између јаве и сна, чини сећање на оне који јесу део колективног духа Београда - на Раку Драинца, Растка Петровића и Станислава Винавера. На тим, и не само тим странама, посвећено се промишља о хумору, његовој функционалности и моћи, о поетикама појединих писаца који припадају српском културном обрасцу.

Поред тога, у неколиким причама, јунаци приповедачи, очигледно пасионирани читаоци, уверени и у рехабилитациону моћ књижевности, коментаришу своју омиљену лектиру у којима повлашћено место, с разлогом, заузима еротска литература.

"Пароброд у житу" једна је од најлепших ове године објављених књига о уметности написана у повлашћеном жанру.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОКО МЕНЕ ШПРИЦЕВИ, СЕКТЕ Бане објаснио зашто је морао да пусти децу да оду код мајке

"ОКО МЕНЕ ШПРИЦЕВИ, СЕКТЕ" Бане објаснио зашто је морао да пусти децу да оду код мајке

ИСТАКНУТИ глумац Бане Видаковић, који је пре три године осуђен због недозвољеног држања хероина за личну употребу, говорио је о породици и деци коју је, каже, управо због наркотика склонио из Србије.

29. 03. 2024. у 08:36

Коментари (0)

ДАНАС ЈЕ ДОБАР ДАН ЗА СРБИЈУ: Вучић се огласио са важним вестима (ФОТО)