ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Легенда о ТО; Југојугославија, режија Бон Парк (Немачка). БДП

Драгана Бошковић

25. 11. 2020. у 10:34

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Легенда о ТО; Југојугославија, режија Бон Парк (Немачка). БДП

Новости

ОСИМ овог наслова, који носи једна од "лекција", из којих се састоји позоришни текст "Југојугославија" немачког редитеља Бона Парка, остали су такође метафорични - "Химна Југојугославији", "Школа", "Зоран од плиша", "Сага олимпијске клизачице Тијане Сју Јинг Марјановић Туре", "Смрт ТО"...

У сарадањи са актерима представе, Јадранком Селец, Јеленом Чворовић Пауновић, Исидором Симијоновић и Николом Малбашом, редитељ је склопио футуристички игроказ, заснован на сећању на Југославију. Намера Бон Парка да представи и евоцира "сећање на будућност" идеала могућног поновног суживота, потпомогнута је дечјим хором, који представља народ и оркестром на сцени, који учествује у радњи. Сви носе око врата црвене пионирске мараме, а радња се одвија у маузолеју, где је постављен "бранч" за парти (сарадник за тотал дизајн Јулија Нусбаумер).

Питање је, да ли би представа о томе како странац приказује "оптимизам сећања" овдашњег обичног човека на дивоту некадашње домовине, била читљива и публици која није одавде. Апсурд, којим се Парк обилато служи да проблематизује искључиво лепе успомене на прошлост, не постиже циљ, коме овај поступак треба да води - да успостави истину, којој се, напокон, може веровати. Својим сонговима, народом, који представљају деца, мизансценом и физичом радњом глумаца у "едукативном" игроказу, редитељ не успоставља никакво ново значење, па чак ни гротеску, или персифлажу старих успомена. Спољним средствима, он покушава да учита појединачно, емотивно у корпусу људи, који су живели у Југославији, у свој концепт, преширок, да би био суштински везан за ову нама болну тему. Драматург представе Лука Курјачки могао је више да допринесе томе... Бон Парк режира музичко-сценску приредбу, у којој су и глумци, и чланови дечјег хора (под управом Божидара Обрадиновића), а нарочито музичари на сцени ефектни и занимљиви сегменти сторителинга о бившим домовинама, бившим односима и бившим емоцијама, пројектованим у (невеселу) будућност. Исидора Симијоновић, цитирајући хипхоперку Мајли Сајрус, завршава представу френетичним извођењем сонга, у коме је и наслов последње "лекције" представе "Југојугославија": "Не можемо да станемо/ нећемо да станемо/ ово је наш парти/ ми стварамо ствари/ не стварају оне нас!"

Афтерпарти, тачније речено!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)