СУСРЕТ ВРЕМЕНА И МИСЛИ: Матрица. Монологија Данила Вуксановића у Галерији Матице Српске

С. БАЈИЋ

24. 11. 2020. у 18:12

СУСРЕТ ВРЕМЕНА И МИСЛИ:  Матрица. Монологија Данила Вуксановића у Галерији Матице Српске

Фото Д. Дозет

ПО свему јединствена изложба поводом 173 године Галерије Матице српске - "Матрица. Монологија Данила Вуксановића", у којој се аутор и уметник Данило Вуксановић, бави суштином музејског рада, предочава до сада непознату и необрађену збирку галеријских клишеа као основу за настанак савременог уметничког дела.

Вуксановић је конзерватор, сликар и графичар, а по речима др Тијане Палковљевић Бугарски, управнице Галерије Матице српске, овом докторском поставком коју публика може да погледа до 17. јануара идуће године, показао је да је и музејски мислилац. Јер, како је навела, музеј није више само место излагања него и дубинских промишљања о прошлости, садашњости и будућности, о улози музеја у савременом друштву и самог уметничког дела.

Фото Галерија Матице српске

 

- Сам назив Матрица. Монологија указује да је реч о истој слици која прелази из медија у медиј и завршава у оквиру савремене уметничке праксе - каже Вуксановић.

- Све слике које се налазе у фиокама ормана за клишее за нас у музеју су једнако важне и ниједна не може бити мање вредна. Међутим, због комплексне симболике коју Галерија годинама негује, морали смо издвојити матрице и друге симболе који су за нас препознатљиви.

То су иконе српске националне уметности, слике које се одмах доводе у везу са Галеријом Матице српске. То су представе које су се нашле на клишеима за различите поводе.

Наступи у земљи и иностранству

Данило Вуксановић је рођен је 29. децембра 1973. године у Сомбору. Дипломирао је 1998. на Академији ликовних уметности у Новом Саду, смер графика. Магистрирао је на смеру цртање 2005. године. Члан је међународног музејског комитета (ICOM), Удружења ликовних уметника Војводине и Удружења ликовних уметника Србије. Самостално је излагао више од 50 пута у земљи и иностранству (САД, Италија, Мађарска). Пише ликовну критику. Запослен је у Галерији Матице српске као виши конзерватор рестауратор, где је уредник едиције изложби Традиција и савремено стваралаштво.

Реч је о делима "Свети Сава са српским светитељима дома Немањина" Христофора Жефаровића из 1741, "Богородица Сивачка", "Богородица Винчанска-Бездинска" Захарија Орфелина, почасна диплома Вилхелма Грунда из 1887, слика Саве Шумановића "Жена крај прозора", слика "Деда и унук" непознатог аутора, "Млади Сава Текелија" Георгија Тенецког, "Фрања Малин, управник Музеја Матице српске" Томислава Кризмана и клише карикатуре по цртежу Уроша Предића на којој Лаза Костић жонглира лоптицама на којима су исписане речи "јавно мњење".

Фото Галерија Матице српске

- Све слике имају заједнички именитељ - круг, кретање које повезује све те мотиве. У кружници је садржана универзална снага, интелигенција и свесност познатог и непознатог постојања. То је матрица обновљених идеја чији оквир представља сусрет између времена и мисли - каже Вуксановић.

Фото Галерија Матице српске

Пут слике, од места чувања до изласка у јавни простор музеја, како Вуксановић истиче, дефинише заједно 10 музејских појмова као што су музеј, слика, поставка, клише, орман, депо збирка 016, фиока, матрица, меморија.

Фото Галерија Матице српске

- У орману за клишее, који је некада припадао штампарији Дунавске бановине, налази се више од две хиљаде клишеа - матрица са којих су штампане различите слике у књигама, монографским публикацијама и периодици. Клишеи су заправо носиоци информације о слици, рељефни податак у огледалу, наличје познате сликовне информације. Њихов значај је више него документаран а орман у коме се чувају у Галерији Матице српске означава једну могућу опну историје штампарства, својеврстан каталог заборављених факсимила. Из овог обиља одабрао сам двадесетак како би савременим уметничким алатима продужио живот овом секундарном материјалу - закључио је Вуксановић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)