ПОГЛЕД ИСКОСА: Пола века концептуалне уметности

НАЈПОТПУНИЈЕ остварена између 1965. и 1970. године, концептуална уметност слави условно речено педесет година постојања.

Фото приватна архива

Реч је о последњој историјској авангарди 20. века, којом се завршава пројекат модерне уметности и отпочиње постмодерна као време без било каквог преовлађујућег стила или покрета. Писцу ових редова је, међутим, дража теза о модерни која траје од импресионизма до данас, те он постмодернистичке заврзламе види само као још једно испољавање модерне.

Концептуализам се ослања на претходне и сродне правце од флуксуса, ланд-арта до минимализма, али се могу правити јасне поделе међу њима. Жреци концептуализма мислили су да ће он у тврдом облику искључиве авангарде трајати деценијама и за њих је огромно изненађење била појава сликарства крајем прошлог века, па и оног по угледу на музејско, у виду анахронизма. Папа концептуализма Јозеф Бојс се надао да уметник више никада неће узети кист у руке. Кључни појам за дубље разумевање концептуализма није латински израз концепт (нацрт, скица, идеја, појам, представа, замисао и план). Значније концептуалну уметност објашњава појам таутологија. Високо је развијен у лингвистици и математици, међутим, у философском, естетичком и уметничком смислу о њему нема објашњења ни у прилозима на интернету.

Пре било каквог разматрања концептуализма треба имати у виду дело Марсела Дишана, које претходи свему што је у тој авангарди учињено и за које је Салвадор Дали рекао да га не занима шта раде бројни надреалисти у свету, већ шта чини Марсел Дишан. Кључни и револуционарни рад протоконцептуалне уметности и инсталације је "Фонтана" из 1917. године. Изложивши писоар (пишаоницу) Дишан је извршио корениту негацију уметности, не само традиционалне већ и модерне, што још увек изазива бес у уметничким круговима. Љуба Поповић је мислио све најгоре о "Фонтани", а недавно је и један огорчени посетилац изложбе разлупао једну од бројних Дишанових реплика објекта за уринирање. Није реч само о циничном изигравању са уметношћу, већ и оличењу замрзнутости осећања, хладноћи која обележава цео концептуализам. То је уметност апсолутне нуле у осећајном смислу, са потпуним одсуством естетски лепог као и ружног. Поставља се питање да ли су ти стари и нови видови авангарде (неоконцептуализам и постконцептуализам) уопште уметност ако су лишени осећајног момента и посвећени само менталном. У уметности не треба дати предност ниједном, јер је она јединство осећања и мисли. Концептуализам је тако широм отворио врата генетској и роботској антиљудској активности, које не можемо више ни означити као "уметност", а камоли довести у поредак са хиљадама година присутном сликовношћу. Другим речима, да ли једна цигла изложена у садашњим галеријама и музејима (пост)модерне уметности, а таквих изложених цигала има на стотине, уопште има право и на који начин да се изједначи са "Мона Лизом"?

Препоручујемо

Култура

0 3

ПОГЛЕД ИСКОСА: Уметност и вино; Виноградарева кућа, Топола, новембар

03. 11. 2020. у 18:08

Култура

0 10

КРИТИКА (ПОСТ)МОДЕРНЕ: 58. Октобарски салон, Културни центар Лесковац

27. 10. 2020. у 15:00

Култура

0 3

ПОГЛЕД ИСКОСА: Тауматург Герун; Градска галерија "Милан Туцовић", Пожега, октобар

13. 10. 2020. у 14:51

Култура

1 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Пуношевчева гигантомахија, Галерија УЛУС

29. 09. 2020. у 18:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације