ОДЛУЧИЛА САМ ДА НЕ ЖИВИМ У СТРАХУ: Глумица Вања Ејдус о улози у представи "Орландо", театру у доба короне, сећању на оца, ТВ серијама...

РОМАН Вирџиније Вулф "Орландо", добиће своју позоришну верзију у националном театру, а премијера би требало да буде 29. и 30. новембра на Сцени "Раша Плаовић".

Фото Жељко Јовановић

Биће то и прва поставка овог дела (написаног 1928. године) о "друштву и идентитету, људским сличностима и различитостима" у Народном, у режији Бојана Ђорђева и драматизацији Тање Шљивар. Како теку пробе у ванредним околностима, разговарамо са глумицом Вањом Ејдус:

- У представи мушкарац и жена играју исти лик, Орланда. Наш концепт је да једно вече главног јунака (јунакињу) игра Ива Милановић, а друго вече Драган Секулић - открива Вања Ејдус.

- Прича се одвија од 15. до 20. века: Орландо је у почетку био мушкарац, али се три столећа касније буди као жена. Ово је прича о потрази за идентитетом и родној улози у друштву, па је разумљиво то "играње" с полом.

НЕЗАБОРАВАН Са оцем Предрагом Ејдусом, Фото В. Данилов

о Мењање пола даје прилику Орланду да види свет око себе из различитих визура?

- Та промена омогућава главном јунаку (јунакињи) да посматра улоге у друштву, шта се мења када постане један или други пол. Унутра се увек осећа исто, само се остали понашају другачије...Ликови око њега су, на неки начин, Орландов одраз. И сами се провлаче кроз епохе, увек опчињени Орландом чија је заводљивост у самој појави и харизми коју носи.

о Каква је ваша улога?

- Играм 18. век и Мадам Дедифан, даму из високих кругова која подучава Орланда шта је то, у ствари, друштво у смислу трачева, скрупула, понашања и конвенција. Тако је у роману, а ми смо све ово сместили у ТВ емисију, па сам ја нешто између салонске даме, водитељке шоу-програма и квазиисцелитељке која лечи погледом. Сви играмо и друге разне улоге у представи: приповедаче, слуге, псе...

о Ваш лик прилагођен је, на неки начин, времену и друштву у коме живимо?

- Играмо у костимима из 18. века, а принт је поп-арт. Дакле, то је мешавина свега, па и жанрова. Мадам Дедифан окупља друштво и држи га у бесмислу, "исцељујући" погледом. Она је водитељка ТВ програма која доводи Орланда у свој шоу.

"Неспоразум", Фото Народно позориште

о Ствари остају исте, различите су само епохе, манири, обичаји?

- Друштво се сигурно мења, самим тим што су другачија правила понашања. Колико се само, у међувремену, ослободила сексуалност и променио положај жена. Променила се и технологија, информације су постале доступније, већа је слобода говора - бар кроз интернет. А људске мањкавости остале су исте од античког времена до данас - страсти, сујете, похлепе, љубоморе.

о Ваши ликови су углавном интровертни, али богатог унутрашњег живота?

- Срећна сам што имам такве улоге, понекад помислим да нешто једноставније не бих ни знала како да одиграм. Од почетка сам добијала веома комплексне задатке. Било је ту и хероина, и трагичних, и комичних ликова. Али, волим кад је компликовано да могу да откључам и видим шта је испод. Неинспиративно ми је да играм карактере. Прижељкујем сложене личности које ме терају да копам по себи и свом глумачком бићу. И, трудим се да се не понављам.

о Прва улога у ангажману Народног позоришта, Хасанагиница, донела вам је прву и то велику

- Стеријину награду?

о У серији "Мама и тата се играју рата" играте за вас нетипичну улогу - полицајку?

- Било је изузетно забавно! Кичић ме је звао и рекао да пише улогу за мене. Одмах ми је било интересантно, само се моја мама изненадила и питала откуд да ја добијем такву улогу. Допала ми се, има неку своју боју и развој - од грубе и хладне, опасне полицајке која малтретира свог партнера до, заправо, рањиве особе. Уживала сам на снимању. Мислим да је Кичић направио фантастичну серију која је различита од свега што се овде нуди. Непретенциозна је и лака, духовита, топла и емотивна. Истинита.

"Антигона", Фото Народно позориште

о То није ваш једини актуелни ТВ пројекат?

- Треба да се појави серија "Једини излаз", снимала сам је прошле године. Играм полицијску хакерку. Радила сам и филм са Срђаном Драгојевићем "Небеса", ту имам једну лепу епизоду. Па серија "Дванаест речи", а летос сам снимала и са Дејаном Зечевићем "Дрим тим". Комедија, фантастично написана. Ето, кренуло ме ове године...

о У међувремену, много глумаца је оболело од короне. Имате ли страх на снимањима и пробама?

- У почетку сам се веома плашила, у време кад смо били затворени и о вирусу веома мало знали. Временом сам престала, јер страх као вибрација рањава и привлачи лоше. Одлучила сам да не живим у страху, али сам опрезна. Водим о свему рачуна и покушавам да наставим нормалан живот. Раније сам била оптерећена тиме ко ми је пришао, колико близу, да ли је дунуо, додирнуо ме, да ли сам имала маску... Сви смо прали намирнице, подове. Куче нисам шетала три недеље! И даље сам, као и сви, збуњена - шта је то. Неко се у породици разболи, неко не. Неко умре, другом није ништа - прође без симптома. Цео свет је по кључем, ништа ми није јасно.

о Прошло је две године од смрти вашег оца, какав је осећај кад га видите на телевизији или филму.

- Чини ми се као да је Пеца на неком путу, још не могу да схватим да је умро. Али кад имаш оца којег можеш да "нађеш" на "Јутјубу" или телевизору, бар мени, то страшно значи. Кад год ми недостаје, упалим неки клип и гледам га. И то ме потпуно умири, као да је ту. Могу да га глeдам, чујем, осетим и видим. То ме, некако, смири. Мало га одслушам и као да је све у реду...

о Како би се он, који је веома волео дружења, са свим овим суочио?

- Кад сам први пут ушла у полупразну салу, где су сви седели са маскама, помислила сам - Пеца је на време умро. Толико ми је све било тужно и не знам како би се он носио са короном. Никад није могао да се сврти и смири, не могу да замислим како би на њега утицало ово седење код куће, изолација, нерад...

о Хоће ли људи после овога бити бољи или гори? Да ли, као и у рату, овакве ситуације само изоштре карактерне особине?

- У ванредним околностима у људима много брже исплива све што носе у себи. И лична незадовољства, неостварености, потребе, добри и лоши односи, али и неки лични квалитети. Сви смо се с тим суочили, поготово у првом налету кад смо били много код куће. Тај период ми је веома значио, чак и у позитивном смислу. Сама са собом сам поразговарала и сама себи одговорила шта желим даље и шта ми недостаје.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације