КЊИГЕ ДОСПЕЛЕ У РЕЗЕРВАТE: Прстен Деспота Стефана уручен Љубомиру Симовићу

Д. Бт.

12. 11. 2020. у 18:01

АКАДЕМИКУ Љубомиру Симовићу, који ће за две недеље напунити 85 година, у четвртак је у свечаној сали САНУ уручена угледна награда за укупно књижевно дело "Прстен Деспота Стефана Лазаревића", коју додељује књижевни клуб "Багдала" из Крушевца, уз помоћ Министарства културе и информисања.

КЊИГЕ ДОСПЕЛЕ У РЕЗЕРВАТE: Прстен Деспота Стефана уручен Љубомиру Симовићу

Љубомир Симовић

Председник жирија Љубиша Ђидић (чланови су били Милош Петровић и Верољуб Вукашиновић) истакао је:

- Када је 1958. Симовић објавио прву књигу песама "Словенске елегије", у српској књижевности наговештен је аутор који ће изворност и лепоту српског језика убаштинити у своје најмоћније духовне плодове. Међу њима су збирке "Весели гробови", "Шлемови", "Видик на две воде", "Десет обраћања Богородици Тројеручици", драме "Хасанагиница", "Чудо у Шаргану", "Путујуће позориште Шопаловић", роман "Ужице са вранама".

Питајући се шта књижевне награде могу да значе у земљи у којој више од 30 година не постоји књижевни живот, Симовић је рекао:

- У новије време за неутралисање књига и њиховог утицаја, употребљава се нешто мање бучно, али много ефикасније од забране и хапшења: игнорисање и ћутање. Понашати се као да књиге не постоје. Склон сам да верујем, да управо то, што су књиге потиснуте у резервате од 300 примерака, увећава значај књижевних награда. Оне, за почетак, треба да нас подсете да књиге постоје. Што је још важније, морало би се подразумевати да оне одржавају онај систем вредности који је најтачније дефинисала Марина Цветајева: "Мерити високом мером!" У тренутку када примам ову награду и кад чујем деспотову поруку, да љубав све превасходи, из неких давних даљина и дубина, чујем и Доситејев глас: "Књиге браћо моја, а не звона и прапорци."

ПЕСНИК СВЕ САМИХ ЧУДА

У БЕСЕДИ о Симовићевом делу, др Јован Делић је рекао:

- Од првог стиха песме "Балада о обичном човеку", написане 1953. па до трилогије "Планета Дунав" и стихова које сада, у својој дубокој зрелости и самоћи цеди, Љубомир Симовић се потврђује као велики песник, који обично претвара у необично; као песник све самих чуда, која без њега не бисмо видели, ни осетили.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)