ТВ КРИТИКА - ВАНСЕРИЈСКА СЕРИЈА: "Срце злочина", документарно-играна ТВ серија, аутор Вељко Медић, РТС 1, 2020.

ОВАКО озбиљан телевизијски пројекат још није виђен на Јавном сервису и стога му, без сумње, припадају атрибути "храброг" и "пионирског" у обради теме, за коју се баш нису грабили наши телевизијски аутори.

Сцена из серије "Срце злочина"

Јединствен оквир за четири епизоде ове серије, које сам до сада видео (убиства "трећег човека Милошевићевог режима" Зорана Тодоровића Кундака, директора ЈАТ Жике Петровића, судије београдског Окружног суда Небојше Симеуновића и дописника "Вечерњих новости" из Јагодине Милана Пантића), изнедрио је неколико заједничких особина.

Пре свега, ради се о нарученим убиствима познатих личности из нашег јавног, политичког, пословног и правосудног живота, од којих до сада ниједно није доживело судски епилог; истраге или нису дале резултате или се још воде са промењивим успехом, што додатно отежава сваки јавни увид.

Друго, сва четири случаја, повезана су са временом преломних друштвених промена са краја деведесетих година прошлог века, које је обележила владавина Милошевића и првих деценија новог миленијума, после 5. октобра 2000. године.

Треће, преовлађује подозрење да су злочини дело узајамне везе политике и криминала, хоботнице сплетених пипака једног и другог, што је, свакако, најзанимљивији део приче и отвара питање суштине друштвеног зла, које је данас актуелније него икада.

Коначно, овим пројектом се померају границе јавног сазнања о мистериозним аферама, што је значајан помак у остварењу јавних и демократских права, иако ни у једном од описаних случајева нисмо докучили много више од онога што смо већ знали или слутили.

Новинар Вељко Медић није имао увид у списе судских предмета и резултате истраге, него је реконструисао догађаје на основу сведочења и сећања очевидаца и актера, као и на основу личних сазнања. Али то је вредан и јединствен напор, да се проговори о углавном непознатом делу наше стварности и то на највишем професионалном нивоу.

Медић је овом серијом померио границе телевизијских слобода и то му треба приписати у заслугу (ваља овде навести имена његових првих сарадника у овом послу, сценариста Александра Радуловића и Божидара Кнежевића, те редитеља Ивице Видановића, Слободанке Радун и Милоша Радуновића).

Драматургија серије пажљиво је стварана комбинацијом документарне и игране фактуре, и то само у оној мери у којој овај амалгам не нарушава равнотежу истинитости и вероватности призора. Ово је нарочит квалитет, јер смо сведоци честих незграпних и неуверљивих мешања документа и фикције у данас веома популарном хибридном телевизијском жанру, што нас често опомиње да тзв. re-enactment има своја ограничења, те да му се мора приступати са великим опрезом.

Ово мешање огледало се и у наизменичним појавама новинара Медића и глумца Шушљика, што је некада успевало, а некад није, све у зависности од контекста самог призора и одабраних околности. Резултат је углавном био прихватљив, неретко и много више од тога, у духу медијума чије је главно средство непосредост: то је додатни квалитет драматургије и режије, али и глумачких доприноса у једном неспецифичном послу.

Највећи успех ове серије је, међутим, у томе што нас тера на размишљање. Гроздове асоцијација покренула је свака од ових прича, а њихово упоређивање наводило је на закључке који се нису тицали реалних околности, колико етичких раскршћа нашег времена. Откуда долази друштвено зло и како је у нас створило такве предаторе политике и организиваног криминала?

Без обзира на то ко су именом и презименом били починиоци, а ко инспиратори ових злочина, све околности указују на то да је главни њихов узрок била разуларена и брутална, пљачкашка приватизација основних народних добара, до које је дошло провалом "либералног модела" у наш друштвени живот. То је већ нешто што надилази примарни ниво полицијске сторије (која лежи у основи сваког од ових случајева) и води нас ка оном Катоновом cui bono?, тј. "у чијем интересу и за чији рачун?". Сва је прилика да ћемо исто ово питање понављати и после сваке од преосталих епизода ове вансеријске серије.

Препоручујемо

Познати

1 1

ТВ КРИТИКА: Ново ништа

01. 11. 2020. у 12:00

Култура

0 2

ФИЛМСКА КРИТИКА: Није нам крива само корона; 55. Фестивал глумачких остварења у Нишу

20. 10. 2020. у 19:11

Култура

1 7

ФИЛМСКА КРИТИКА: СИЛОВАЊЕ ИСТОРИЈЕ!

11. 10. 2020. у 14:30

Култура

44 33

"ОДВРАТНО И ПРАЗНО": ТВ критика серије "Мочвара" - Овакво огледало пакла још нисмо гледали на нашим екранима!

10. 10. 2020. у 12:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације