НЕДОСТАЈЕ НАМ ОСЕЋАЈ ПАТРИОТИЗМА: Предраг Мики Манојловић о филму Било једном у Србији, глумачком животу и изборима

И. МИТИЋ

26. 10. 2020. у 12:17

НЕДОСТАЈЕ НАМ ОСЕЋАЈ ПАТРИОТИЗМА: Предраг Мики Манојловић о филму Било једном у Србији, глумачком животу и изборима

Фото И. Митић

У ОВОМ глумачком животу, јер то је живот, није посао, претходни рад се не важи. Ти стари или нови, блиски, успеси ништа не вреде. Увек почињете из почетка. Ваш допринос неком пројекту може да буде само ако то што тренутно радите добро урадите. Ја нисам глумац манекен који иде у много филмова и буде исти. Увек се трудим и каткад успевам да пронађем онај део, мени непознатог, карактера или особина - казао је, за "Новости", наш прослављени глумац Предраг Мики Манојловић.

Манојловић је део велике глумачке екипе која више од месец дана у Лесковцу снима филм "Било једном у Србији", Петра Ристовског, о трансформацији Лесковца, после Првог светског рата, из једне мале турске касабе у модерну европску варошицу. Микијев јунак инспирисан је људима који су имали "озбиљан новац", али су део свог богатства улагали у изградњу државе. Зато је и прихватио улогу имућног и угледног човека који помаже главном јунаку да оснује прву српску фабрику штофа.

- Више ништа није као што је било. Недостаје нам осећај патриотизма. То није само интимна, односно, духовна категорија, да кажеш "волим своју земљу" и ту станеш. Уради нешто за друге, за заједницу. Помажи сиромашнима, којих је увек било. То углавном не видим код данашњих индустријалаца, или, како их сада зову, тајкуна и нетајкуна. Има много оних који врше "другобитну акумулацију капитала" и чувају га само за себе. Не видим да данас имућни људи дижу задужбине. Не морају то, али могу да раде неке друге ствари како би у свом отачеству, свом народу, оставили траг својих великих и озбиљних финансијских успеха - истиче Мики.

Сценарио за филм "Било једном у Србији" привукао је његову пажњу, јер се ради о "мало сликаном периоду наше историје, поготово не о озбиљним друштвеним и људским догађањима после Великог рата". Он указује на то да је лесковачки крај у оно време био веома важан у целој краљевини као снажан индустријски центар. Држава се градила на приватном власништву, "без кога, хтели ми то или не, нема напретка, па ни у Кини".

- То је било време где су се људи богатили тако што су прво савладали занат који су успели да развију у "малу индустријицу", па тек онда у велику индустрију. Нису стицали огроман новац "на комбинацији" него на знању и таленту. Они су своју децу слали у иностранство и та деца су се враћала да граде ову земљу, а не као што их шаљу садашњи "типови" да оду одавде и да се више не врате.

Фото И. Митић

Манојловић закључује да може само да се прилагођава времену у коме живи, али наглашава да никада не би мењао идеје за новац.

СРПСКИ ФИЛМ ИМА ДОБРЕ НАСЛЕДНИКЕ

ПО речима Микија Манојловића, редитељ Петар Ристовски "ради на студиозан и даровит начин".

- У овом филмском послу имамо клинце који настављају светлу традицију наших великих мајстора свега што је камера и око камере. Имамо одличне људске ресурсе. Децу која су технички веома образована. Знају и разумеју филм и због тога не кажем да ми је лако да радим са њима, него ми је то нормално - наглашава.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Đorđe

27.10.2020. 08:51

Drago mi je što se radi film o Leskovcu između dva rata; nedavno sam čuo podatke o tom privrednom čudu, i dobroti i obzirnosti tih gazda (Teokarevići) prema radnicima, beskamatnim kreditima i brizi o svima.... Veliki pozdrav našem legendarnom Mikiju, lepe i tačne stvari je ispričao...