СЛОБОДНИ ПОГЛЕД УНЕДОГЛЕД: Саша Панчић о новом циклусу, употреби боје, језику слике, положају самосталног ствараоца

УМЕТНОСТ мора бар у једном сегменту да остане интуитивна, недокучива, сматра Саша Панчић (1965). Аутор присутан више од три деценије на домаћој ликовној сцени, препознатљив по својим црно-белим објектима, многе је изненадио "Погледом унедоглед", изложбом слика великих формата у којима боја има посебно место и смисао, отвореној у београдској галерији "Б2".

Саша Панчић / Фото Зоран Јовановић

- "Поглед унедоглед" је наслов једне од слика и у неком смислу метафора за стваралачку слободу, односно ликовни израз који сам у овој серији урадио и изложио - објашњава уметник, који је на београдском ФЛУ дипломирао сликарство, а потом магистрирао цртеж. - Иако се ова дела разликују од претходних радова, за мене су, према некој унутрашњој логици, само њихов наставак.

Имао је, како каже, потребу да језиком који говори кроз светлост, артикулише одређени простор у равни слике:

- Занимљиво ми је изненађење људи на то што користим боју. Када се присетим почетка рада на овој серији, чини ми се као да ми је почетни циљ и био да измерим ту врсту изненађења - додаје саговорник, који ће се, како обећава, вратити својим црно-белим темама.

Језик којим се у својим делима служи Панчић припада апстракцији, али је, према његовом мишљењу, то нешто што је у сликарском смислу и даље класична уметност:

- Ослобођен сам предрасуда да је сад нешто савремено, а нешто није. Нити мислим да је сликарски језик нешто старо и превазиђено. После искуства историјских модерни и постмодернизма, то је апсолутно превазиђено - истиче уметник који се бавио и објектима и филмским записима, "јер и филм говори језиком слике" (Панчићеве експерименталне "покретне слике" учествовале су на фестивалима попут београдског "Кратког метра" или See fest-а у Лос Анђелесу).

Суштина уметности је, уверен је Панчић, у томе да се бави питањима која ће увек бити савремена:

- То су стална преиспитивања појединца у трагању за истином. Уметност јесте у једном делу закорачила у идеологију, политику, ангажованост и то је њено легитимно право. Али нисам од оних који верују да она има ту друштвену моћ да може да промени систем. Својом природом она можда може да предвиди нешто, што је и радила кроз историју. Али не можете да нађете примере да је имала снагу да мења економију, идеологију, покрене револуцију, промени друштво. То није њена улога.

Мишљење нашег саговорника је, да иако уметник није изолован од друштва, његов однос према актуелним стварима не мора да буде дослован:

- Мени експлицитност није језик уметности. Идеологија и политика некада приморавају да се говори њиховим језиком, али он је тренутан. Израз који уметник одабере, било да ли је концептуалан, или класичан - сликарски, вајарски, филмски - требало би да превазиђе временски вртлог. Уколико успе да тај временски фактор сведе на минимум, уметност има шансу да преживи за будућност, да неком ко ће доћи иза нас нешто значи.

На питање може ли да се живи од уметности, Панчић, који је више од 30 година у статусу самосталног уметника одговара: "Преживео сам!"

- Не бих мењао тај свој пут, све и да могу сада. А да је било тешко, било је. То је био мој избор и ту нема жаљења. Многи други људи тешко живе, од чистача улица, преко тесара и зидира до лекара. Сви они имају тежину у својим професијама. Уметници нису изузетак и не волим кад кукају - закључује Панчић.

Препоручујемо

Култура

0 0

ИЗЛОЖБА САШЕ ПАНЧИЋА У ГАЛЕРИЈИ "Б2": Узбудљиве тајне недогледа

02. 10. 2020. у 17:49

Култура

0 0

„ПРИЗОРИ – АСОЦИЈАЦИЈЕ“: Изложба познатог врањског сликара у Београду

27. 09. 2020. у 09:51

Култура

0 0

ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву

03. 01. 2026. у 14:53

Култура

0 1

СОПРАН СОЊА ШАРИЋ КОСОВАЦ О ТРАДИЦИОНАЛНОМ ИЗВОЂЕЊУ "СЛЕПОГ МИША" У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ: Раскош музичке комедије

30. 12. 2025. у 15:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације