ПИСАЦ ИГОР МАРОЈЕВИЋ О НОВОМ РОМАНУ: Доста је било кажњавања Србије

ПИСАЦ Игор Маројевић у новом роману "Остаци света", проносећи "нову постидеолошку штафету широм европског простора" приповеда историју страдања у двадесетом веку, од Шпанског грађанског рата до НАТО бомбардовања Југославије, преко мрачних тачака попут Јасеновца, Блајбурга те посредно проживљене Сребренице...

Фото Игор Маринковић

Роман чије га теме одавно заокупљају, како вели, још не би завршио да није било короне и принудне самоизолације, а има и срећу да ће се (ако не буде новог потпуног затварања) 5. новембра од 19.30 на Коларцу одржати промоција "Остатака света".

о Свакако преуско, али можда најзвучније, делује одредница да су "Остаци света" - први српски роман о Јасеновцу. Ипак, било је претходница...

- Уредник Зоран Богнар је написао да је то први роман о Јасеновцу као доминантној теми.

Била је покоја претходница, али та дела нису заживела, а можда ни нарочито релевантна. У

Бањалуци је 1984. објављено "Једење богова" покојног Горана Чучковића, књига која врло упечатљиво говори о Јасеновцу. Раније сам мислио да смо кукавичка култура, чим немамо репрезентативан роман о најкрвавијем националном миту, док Шпанци имају роман о Јасеновцу: "Храброст" Кларе Усон. Но бавећи се потресном и мучном грађом и читајући Чучковића, који је издржао да напише новелу али не и роман, разумео сам зашто су многи одустали од писања о Јасеновцу. Уосталом, то заправо није ни нарочито популарна тема.

После површног а врло успешног романа о кћерки Ратка Младића и њеном наводном суициду због татиног геноцида, Клари Усон је сугерисано да дубље зарони у српску историју, те је дошла до Јасеновца и "Храбрости". Роман је прећутан и у Шпанији и у Србији, а успешна шпанска књижевница је заложила своју каријеру због приче о Јасеновцу.

о Шта је то за ауторе донекле кобно али животно важно у теми Јасеновца?

- Посреди је заправо систем логора којих је било седам, а сваки је потенцијални роман за себе. Мене је за књижевну обраду највише привукао део "тројке", женски логор, који је донедавно прећуткиван, у чему су учествовале и његове преживеле жртве јер се у патријархалној култури жена практично осуђује што је силована. И сам Јасеновац је до вишепартијства приказиван уопштено. Откако су у јавни говор доспели детаљи о томе, мене је дотична тема толико фасцинирала да сам у НБС уз књиге за испите наручивао и оне о НДХ и њеним логорима, бележећи појединости док нисам знао нити да ћу писати о томе нити да ћу бити писац.

Фото Игор Маринковић

о Да ли је било теже или лакше писати о НАТО бомбардовању, па и о Сребреници, но о збивањима из прве половине 20. века?

- Најтеже ми је било да пишем о оном што сам непосредно преживео: бомбардовање. Тако је и због недостатка дистанце, која је неопходна писцу, колико и упућеност у тему. Вероватно је већа дистанца према Јасеновцу и Блајбургу, па и Шпанском грађанском рату и Сребреници уродила, како је написао Перишић, постидеолошком перспективом "Остатака света".

о Од хероја Шпанског грађанског рата до дежурних криваца не само за Сребреницу већ и за бомбардовање наше земље - како се до те мере променио начин на који се наш народ доживљава?

- Пад угледа српске војске стеченог у Првом светском рату почиње у том шпанском, због пораза левице у чијим редовима су се Срби и други Југословени борили, а заокружен је деведесетих, ратним поразима и проглашавањем сребреничког злочина геноцидом. Но за разлику од осталих зараћених страна деведесетих, Срби нису имали пи-ар, нити свест о њему, што је такође утицало на коначну слику, ако она то јесте. Надам се да се с кажњавањем Србије престало и да се неће заокружити механичка и непостојна аналогија српства и великогерманства из Другог светског рата, што би, и уз помоћ "Нинове" награде, исходило практичним укидањем националне културе и њеним утапањем у непостојећу југословенску, иначе у пракси врло опасну.

о Шта (пре)остаје свету, у коме се зло непрестано изнова рађа и буди?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације