БОЉЕ ДА РАСКИНЕМО НЕГО ДА СМО НЕСРЕЋНИ: Непозната романса из живота славне српске глумице Жанке Стокић одиграла се у Крушевцу

Софија Бабовић

16. 10. 2020. у 19:36

БОЉЕ ДА РАСКИНЕМО НЕГО ДА СМО НЕСРЕЋНИ: Непозната романса из живота славне српске глумице Жанке Стокић одиграла се у Крушевцу

Фото Aрхив ВН

БРОЈНИ новински ступци и књиге исписани су о трагичном животу чувене српске глумице Жанке Стокић (1887-1947), љубави коју је имала са популарним Александром Гавриловићем, са којим је често делила сцену, али и њеним почецима у сиромашним трупама на сценама Краљевине.

Делује готово невероватно да нису познати сви детаљи из живота обожаване Нушићеве музе, Живке Министарке, коју је играла више од 200 пута.

"Новости" доносе причу из 1916. године у којој откривамо да је једна од највећих српских драмских уметница имала велику љубавну романсу са познатим апотекаром из Крушевца, Душаном Кедровићем (1879-1965)! Иако је трајала свега неколико месеци, веза глумице и апотекара била је у једном тренутку крунисана и веридбом.

ЉУБАВ Душан Кедровић, Жанкин вереник из Крушевца, Фото Aрхив ВН

Tekst potpisa

- Жанка је као члан глумачке трупе Димитрија Нишлића (1873-1906) први пут дошла у Крушевац нешто пре Мајског преврата 1903, а у кафани "Таково" повремено је, али ипак веома запажено, заиграла на сцени - открива, за "Новости", хроничар необичне крушевачке историје Милош Стојадиновић. - Живела је у скромној собици са колегиницом Милком Крсмановић, храниле су се, као и цела трупа у пекари. Веза са Кедровићем, који је у послу наследио свог оца Драгослава (1839-1907), оснивача апотекарске праксе, прве у Крушевцу,отпочела је и завршила се приликом њеног другог боравка у српској средњовековној престоници, где је дошла новембра 1915. године повлачећи се са народом у вихору Великог рата.

Оснивач минхенски ђак

ЛЕГЕНДАРНУ апотеку Кедровић, под именом "Код Светог Јована", основао је 1868. године Драгослав Кедровић. Био је минхенски ђак, магистар фармације, захваљујући коме је Крушевац постао шеста варош у Кнежевини која је добила апотеку. У градском власништву у центру Крушевца је под именом "Кедровић" радила све до ове године, када је заједно са ЗУ "Апотека Крушевац" дата под концесију. Рад је настављен, али под именом концесионара.

- Стари Кедровић је био филантроп, помагао сиромашним ђацима, просветитељ, који је школовао народ - каже за "Новости" етнолог Зорица Симић. - За свој рад Драгослав Кедровић награђен је Орденом Светог Саве и Таковским крстом за учешће у ратовима 1876. и 1887. Лечио је користећи аустријску фармакопеју, односно од 1881 - српску фармакопеју. Син Душан је од њега преузео праксу 1907. године.

МУЗА Нушић са Жанком, Фото Aрхив ВН

Жанка Стокић била је једна од 50.000 избеглица које су спас потражиле у Крушевцу. Безмало одувек без приватне среће, изгубила је сву уштеђевину у возу код Сталаћа: новац у металу, случајно се просуо и успела је да покупи тек мањи део. Није познато како је глумица заволела апотекара. О вези са њим прогорила је само једном, у оквиру фељтона, који је излазио током 1936. у листу "Време".

- Тај период у Крушевцу је био врло тежак, више пута је била сведок одвођењу талаца на стрељање, и то гледајући из апотеке вереника колоне везаних људи - каже Стојадиновић. - Једном приликом је присуствовала исповедању жене која је улетела у апотеку тражећи воду. Управо су јој стрељали свекра. А сигурно је на њу највише утицало када је видела на вешалима тело старог црквењака кога је добро познавала.

Крушевац Апотека Кедровић, Фото Aрхив ВН

Жанка никада није открила разлоге за прекид веридбе, осим да су се разишли "мирно као пријатељи" и да су "схватили обоје да је боље на време прекинути везу која би доцније могла да их унесрећи". По повратку за Београд затиче гранатиран стан. Уточиште проналази код пријатељице Бетике Петровић. Живот са честим данима гладовања се наставио у време окупације, али је бивши вереник није заборавио.

- Замолио ме је апотекар Кедровић да вам понесем ове ситнице и много поздрава - рекао је Жанки Стокић млађи Крушевљанин уручујући јој пакет.

КАКО СУ ЖАНКУ ОТЕЛИ ОФИЦИРИ

ТОКОМ њеног првог боравка у Крушевцу, с почетка 20. века Жанка се већ донекле показала на сцени. Из тог периода датира сензационални догађај о ком је глумица деценијама ћутала. Два млада официра су је отела испред кафане "Таково" у којој је њена глумачка трупа одржавала представе и одвела на имање поред Крушевца са нечасним намерама. Сељаци су чули Жанкино викање, па су официри побегли. Нису процесуирани, јер је глумица обећала да никоме неће рећи.

А, у њему су били брашно, маст, бисквит, шунка, и оно што је највише обрадовало глумицу и њене пријатељице - кафа и шећер. Праву заслађену кафу, како је посведочила, није попила месецима.

ТРАДИЦИЈА Улаз у стару апотеку, Фото Aрхиве М. Стојадиновић и М. Тасић

Између два светска рата, Жанка Стокић наставља са глумом и као што је познато, остварује велике улоге. Са новом глумачком трупом поново долази у Крушевац 1928. године (на слици), али нема доказа да се видела са Душаном Кедровићем. Након успешне каријере у којој је бриљирала у представама "Уображени болесник", "Тартиф", "Подвала", "Станоје Главаш", још више у Нушићевим делима "Ожалошћена породица", "Пут око света", "Власт" и без сумње, највише у "Госпођи министарки" која је премијерно изведена 1929, Жанка је одлучила да прекине ћутање о својим почецима и исприча све о својим љубавима.

- Добро, пристајем. Ја ћу да причам, а ти бележи! Ала ће то да буде роман са милион догађаја! Жанка као глумица, и Жанкине љубави. Чекај, шта сам хтела још да те питам... дакле потпуно слободно могу о себи да испричам? Онда у здравље! - рекла је велика Жанка новинару 1936. године и том приликом први и једини пут споменула своју љубав у Крушевцу.

Остатак њеног живота добро је познат и трагичан. Током Другог светског рата играла је у радио-драмама, како би набавила лекове за дијабетес. Након ослобођења, ухапшена и изведена пред суд, где јој је одузета национална част, а додељен посао чистачице улица. Забележено је да је 1947. године ипак, неформало "опроштен" непостојећи грех и обећан повратак на сцену и то код Бојана Ступице у ЈДП-у.

СЛАВА Жанка са глумачком трупом у Крушевцу, Фото Aрхив ВН

ВОЛЕЛА ЛУДО, МЕНЕ НИСУ ИСКРЕНО

ЗА разлику од романсе са Душаном Кедровићем, о другим Жанкиним везама остало је много више писаних трагова. Познато је да се у 14. години удала за зајечарског кројача, али да је из несрећног брака побегла у трупу Љубомира Рајичића, где је шила и прала веш. Онда је почела да статира, а заљубила се у Ацу Гавриловића са којим је делила сцену у Осијеку. Једном приликом је испричала да "не верује да је икада била искрено вољена, а да је сама волела лудо".

Само три дана након добрих вести, велика Жанка је преминула. Сахрањена је на Топчидарском гробљу, споменик јој је подигла одана служавка Магда. Рехабилитована је 2009.године.

Кедровић је, с друге стране, дочекао старост као уважен апотекар. Жанкин Душан наставио је породичну традицију, са дипломама из Беча, Инзбрука, Минхена. Био је поборник научног испитивања биља у медицинске сврхе. Први крушевачки апотекари били су ексклузивни дистрибутери болнице, начелства, грађанства. Читавих 95 година генерације Кедровића лечиле су Крушевац, а после Душана, апотеку је све до пензије 1962. године водила његова супруга Бранислава.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)