ЛЕПОТА МАЛИХ СТВАРИ: Награда "Десанка Максимовић" свечано уручена Томиславу Маринковићу
У АТРИЈУМУ Народне библиотеке Србије у среду је свечано додељена угледна награда "Десанка Максимовић" за укупан допринос српској поезији, чији је овогодишњи добитник Томислав Маринковић (1949), који, иначе, живи у Липолисту код Шапца.
Томислав Маринковић / Фото Ж. Кнежевић
Статуету са ликом омиљене песникиње и Повељу уручила је Светлана Шеатовић, управник Десанкине задужбине и председник жирија у коме су били и: Тања Крагујевић, Владимир Копицл, Слободан Зубановић и Соња Веселиновић.
- "Речита тишина" Маринковићеве поезије савременог читаоца доводи до заборављених вредности наше цивилизације у сталном убрзању света. Сасвим тиха личност песника обележава и његову поезију, без наметљивости, сувишних речи и позерског става. Његова поезија помера границе српске поезије филозофијом малих ствари, носталгијом за светом у коме нисмо остварили снове, али смо открили најдубљи смисао нашег окружења. У том аспекту Маринковић је веома близак песничком делу Десанке Максимовић, оствареном у влатима траве, цвркуту птица и гласовима сасвим обичних људи њеног ваљевског краја - рекла је Шеатовићева.
Истакавши како књижевна критика још није изрекла оно што је давно учинила читалачка публика, видевши у Десанки класика националне књижевности и једну од водећих фигура српске културе 20. века, Маринковић је понудио одговор на питање зашто је њено стваралаштво постало неодвојиво од народа коме припада:
- Њено песничко биће је судбину народа и његову историју преузело на себе, и том задатку служило марљиво и са нескривеном љубави и поносом. Она је песникиња велике доброте, оне душевне лепоте коју је исијавала и према људима, и према природи, и према Богу, па је и њена поезија са распоном који се протеже од лирског до рефлексивног, универзална химна љубави.
Лауреат је указао на два тока у Десанкином песништву - на родољубиву лирику која је највише дошла до изражаја у "Крвавој бајци", која је остала високи морални и хуманистички стуб српске поезије, и на мотиве природе у којој се налази веза са прошлошћу и непресушна радост живљења садашњег тренутка.
Десанкине и Маринковићеве песме читала је глумица Рада Ђуричин.
О ЋОПИЋУ
ОНО што је Десанка Максимовић написала у предговору "Изабраним причама" Бранка Ћопића, добрим делом се може узети и као скица за њен лични песнички и људски портрет - рекао је Маринковић. - Она каже да Ћопић "своју славу не дугује само лепоти стила, добром језику, већ највише што воли људе и то воли највише оне којима је љубав најпотребнија; децу, старе и напаћене, судбином уцвељене и сањалице. Воли људе свог завичаја".
Препоручујемо
ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)
09. 12. 2025. у 22:10
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)