НЕ ПРИСТАЈЕМ НА ЋУТАЊЕ: Теоретичар књижевности др Игор Перишић о сукобима на књижевној сцени и наметнутим идеолошким матрицама

МИСЛИМ да је ово јединствен случај да писац тужи теоретичара због стилских фигура. Драго ми је што сам постао предмет надзирања и потенцијалног кажњавања нових инквизитора који у књижевно некоректном говору налазе вербалне деликте.

Перишић испред Палате правде / Фото Н. Скендерија

Чинило се да је мрачно време левог и десног једноумља и нетолеранције према различитостима одавно прошло. Нећу да пристанем на аутоцензуру сопствене програмски оштре и књижевне и друштвене критике, ни на то да је ћутање политички најкоректније.

Овим речима теоретичар књижевности др Игор Перишић резимира процес у зачетку, који је против њега покренуо "ниновац" Саша Илић тужећи га за повреду личног осећања части због судова које је Перишић изрекао у периоду фаме око бојкота "Нинове" награде. На питање да ли је "ниновац" овим потезом направио рекламу себи, или самој награди, Перишић одвраћа:

- Тај великомучени режимски библиотекар, који је повремено и писац, не може да устукне од своје културно-пропагандне мисије. Будући да не бива да се тако лако постане значајан писац у једној култури, упрегао је своје репресивне ресурсе како би надодао који милиграм сопственој умишљеној величини. Од почетка каријере злоупотребљавајући наслеђе Данила Киша, као да овај државни службеник напослетку постаје јунак Кишове прозе. Сада ми изгледа као фуснота у фиктивној биографији А. А. Дармолатова, неуспешног соцреалистичког писца који у маестралној Кишовој пародији закључује "Гробницу за Бориса Давидовича".

Игор Перишић: Фото Н. Скендерија

* Да ли ће се наредна додела "Нинове" награде показати као тест и за жири и за издаваче?

- Биће, наравно, и добрих писаца који ће послати романе на конкурс за "Нинову" награду. Издавачи су ту у деликатном положају, јер ипак, с друге стране, неки од понајбољих српских писаца остају при бојкоту. Међутим, тешко да ће после овогодишње комесарске ујдурме било шта у вези с том наградом бити исто. Награда ће се убудуће, изгледа, делити у уском кругу истомишљеника. Како је кренуло, очекујем да седнице "Ниновог" жирија ускоро почну да се одржавају на Голом отоку или у Хагу.

* Које се то теме и приступ данас намећу као "подобни" и да ли писци (не)свесно подлежу наметнутим обрасцима?

- "Заробљени умови", како би то рекао Чеслав Милош, одувек су хтели нешто да прописују. Сада се стаљинистички прогон неистомишљеника по идеолошкој основи удружио са глобалистичким налогом за политичком коректношћу, стварајући тако један мутирани тоталитарни хоризонт очекивања у којем се јасно виде решетке нове нормативне поетике.

Свесно или не, поједини писци и даље живе у страху од цензуре, па своја дела структуришу тако да се случајно не би замерили било коме у "региону", као да још увек постоји неки Политбиро - а текућа пракса показује да су можда и у праву - који ће санкционисати скретање са тзв. правог пута. Видљиво је и поједностављивање језика како би дело било доступно лаком преводу. Немам ништа против лаке књижевности, али уметничко писање је све само не - лако.

* Да ли политичка коректност прети да убије уметност и уметнички поступак?

- Свакако. На глобалном плану то је најпре видљиво у најавама некаквих квота у филмској уметности. Надам се да ће генијалци седме уметности, попут Ларса фон Трира, Квентина Тарантина или Емира Кустурице, успети да направе филмове који ће спектакуларно деконструисати тај налог, пре него што на филмским платнима будемо гледали празнину као напослетку политички најкоректнију слику.

* Јесу ли "велики наративи" 20. века потрошени или их има недовољно обрађених, чак избегаваних, попут Јасеновца?

- Говорити о било чему великом ми се чини депласираним. Двадесети век је разбио било какву илузију о томе да људски ум може да схвати или, не дај боже, усмерава ток историје. После великих наратива националсоцијализма, фашизма и комунизма, ни пакао постидеолошког 21. века неће тешко пасти. С друге стране, то не значи да се у уметности не треба враћати двадесетом или било којем другом веку. Ужас јасеновачких логора заиста се осећао у ваздуху као необрађена тема, али никоме није падало на памет да ту плутајућу неправду некаквим декретима исправља. Све до појаве овогодишњег романа "Остаци света" Игора Маројевића, где је Јасеновац једна од тема, при чему је писац оставио убедљиво сведочанство дуготрајног рада искључиво сопствене књижевне имагинације.

Са писцима који су му пружили подршку / Фото Н. Скендерија

* Шта би били, уколико постоје, велики наративи за 21. век?

- Ако треба да се обнавља неки наратив, то би био наратив уметности и филозофије. Антрополошке потребе за симболичким изражавањем и филозофским спекулацијама и у модерном друштву не могу да се пониште. Мит о логосу као почетку и средишту света показује се најжилавијим.

* Посвећени сте раду на историјату књижевне критике у нас?

- Написао сам две књиге о историји и теорији српске књижевне критике, "Критика и метакритика" и "Женски портрети" - насталу у додиру са феминистичком теоријом. После жена из претходне књиге, решио сам да се окренем ЛГБТ популацији и тематизацији квир идентитета у књижевности. Књига "Српски (о)квир" излази у децембру. Чини ми се да ће бити изненађујуће када се види колико је богата српска традиција нехетеронормативног, апартног, некоректног, или, ако хоћете, "настраног" приповедања.

Одскора водим научно одељење за проучавање историје српске књижевне критике у београдском Институту за књижевност и уметност. Надам се да ће већ колико следеће године бити значајних резултата на том плану.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ТАЈНА ВЕЗА: Зашто је октобар био најзначајнији месец у животу нашег јединог нобеловца

04. 10. 2020. у 20:10

Култура

0 0

ГОГОЉЕВ ДИСКО НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ: Књига истовремене антиутопије и сопствене пародије

02. 10. 2020. у 00:33

Култура

0 3

СКЛОЊЕНИ НА ПЕРИФЕРИЈУ: Романи са крајишком ратном тематиком у матичној средини остали од критике прећутани, а публици непознати

16. 09. 2020. у 18:10

Култура

0 6

ПАЛА ОДЛУКА: Ево ко је добитник Нобелове награде за књижевност

08. 10. 2020. у 13:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације