ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Право на град
Право на град" је идеја и слоган који је 1968. предложио француски марксистички филозоф Анри Лефевр, а коју су обновили савремени мислиоци и друштвени покрети у намери да граду врате карактер заједнички створеног урбаног простора као места за живот одвојеног од растућих ефеката комодификације и капитализма који доводе до пораста просторних неједнакости.
Урбанистички план Београда Емилијана Јосимовића из 1867. / Фото Лична архива
Марксистички географ и њујоршки професор Дејвид Харви у тексту "Право на град", истиче: "Право на град није само право приступа ономе што већ постоји, већ право да га променимо по жељи нашег срца. Али право да се променимо стварањем квалитативно другачије врсте урбане социјалности једно је од најдрагоценијих људских права. Пуки темпо и хаотични облици урбанизације широм света отежали су размишљање о природи овог задатка."
Овом тематиком - организацијом, уређењем и опремањем простора како би његови становници квалитетно живели, баве се урбанизам и просторно планирање. Према Европској повељи о просторном планирању из 1983, оно је израз економске, социјалне, културне и еколошке политике друштва и приоритет савременог развоја.
Многи уређени друштвени системи посвећују нарочиту пажњу урбанизму и просторном планирању. САД имају Министарство за становање и урбани развој, Кина Министарство становања и урбаног и руралног развоја, Русија Министарство грађевинске индустрије, стамбеног и комуналног сектора.
У нашем окружењу, Хрватска има Министарство просторног уређења, градитељства и државне имовине, а Словенија Министарство животне средине и просторног планирања. Али, по том питању Србија се разликује.
За време Ђинђићеве владе први пут у новијој историји основано је Министарство урбанизма и грађевине, на челу са грађевинским инжењером а не урбанистом, Драгославом Шумарцем. Ово министарство наследила је влада Зорана Живковића (2003-2004). У првој и другој Коштуничиној влади (2004-2008) Србија је укинула министарство просторног планирања, да би оно поново било формирано у Влади Мирка Цветковића (2008-2012) као Министарство заштите животне средине и просторног планирања са министром политичарем, хирургом и ватерполистом Оливером Дулићем.
Влада Ивице Дачића (2012-2014) формира Министарство грађевинарства и урбанизма са министром приватним предузетником технологом Велимиром Илићем. Након ове владе, урбанизам и просторно планирање нису приоритет, па до данас имамо Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Србија ће још дуго чекати на испуњење сна о уређењу простора свог првог урбанисте Емилијана Јосимовића који је давне 1867. сам израдио први урбанистички план Београда, без подршке државних ни општинских власти, у ситуацији када многе важне личности нису желеле да сарађују јер су у његовом подухвату виделе угрожавање својих интереса. Захваљујући њему, Србија је кренула путем урбанистички уређених држава.
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)