Култура

КОРАЧНИЦА СИМБОЛ БОГАТЕ КАРИЈЕРЕ: Књижевник, публициста и дипломата Милоје Павловић Каваја биће сахрањен у Aлеји великана

Д. МАТОВИЋ

12. 10. 2020. у 09:45

МЕНИ су многи рекли, познати политичари, јавне личности и пријатељи: био си директор Сава центра, директор Културног центра у Њујорку, написао ове и оне књиге, урадио ово и оно, али ћеш остати упамћен, ако судбина хоће, само по "Маршу на Дрину".

КОРАЧНИЦА СИМБОЛ БОГАТЕ КАРИЈЕРЕ: Књижевник, публициста и дипломата Милоје Павловић Каваја биће сахрањен у Aлеји великана

Можда су у праву, испричао је у једном интервјуу књижевник, публициста и дипломата Милоје Поповић Каваја (1936 - 2020), творац стихова за чувену песму Станислава Биничког који је преминуо пре два дана у Београду.

Писац легендарних стихова корачнице "Марш на Дрину", који је рођен у Београду, а отворен дух понео је из Пљеваља где је провео детињство, оставио је за собом још велики број дела. Написао је четрдесетак књига, овенчан је признањима за песничка дела и у САД, носилац је Ордена Народног хероја Алжира. Дугогодишњи новинар, а потом политички функционер, за више од седам деценија живота, био је грађанин седам држава, а обишао је више од 70 земаља.

Као двадесетосмогодишњи младић, на педесетогодишњицу Церске битке, написао је стихове за композицију Станислава Биничког. Тада је био председник КУД "Иво Лола Рибар".

- Хор је хтео да изведе дело великог композитора. Не знам одакле ми храбрости, али сам написао стихове. Требало је написати речи које ће се певати уз оригинални ритам марша, садржати све оно што је инспирисало аутора композиције и дочарати дух тог времена - говорио је Поповић. - Речи су морале да буду у духу херојске борбе српског народа.

ПСЕУДОНИМ

КЊИЖЕВНИ псеудоним Каваја узео је по ланцу књижара "Браћа Каваја" који је пре Другог светског рата држао његов отац, написала је Јасна Јојић Павловски, ауторка књиге "Марш на Дрину - Велики рат преточен у песму". Узео га је на 70. рођендан да не би, како је рекао, умро са истим именом с којим је и рођен. То му је деловало досадно.

Пошто су прве реакције биле изузетно повољне, продукција РТБ снимила је плочу на којој уз музичку пратњу Миодрага Јашаревића и оркестра "Царевац", "Марш на Дрину" пева Љубивоје Видосављевић.

- Сад кад размишљам о тој песми, имам утисак као да ми је неко издиктирао текст - говорио је Поповић. - Јер, шта је Станислав Бинички желео да каже својом музиком? Чини ми се управо ово. Осећао сам и био свестан да, како време пролази, расте углед мелодије Биничког, којој су речи дале додатни погон.

Годину дана након што је написао стихове "Марша" објавио је прву књигу - "Студенти и политика" за тај период једноумља било је револуционарно дело. Поповић је још у детињству заволео новинарство, али прави искорак у ову професију направио је после причa из Алжира које су га одвеле у "Политику". Одатле одлази на место саветника за штампу и културу Извршног већа Србије, а потом у Њујорк, где је био директор Информативно-културног центра Југославије, а због "Поеме о Њујорку", проглашен за песника године те метрополе.

НИКАДА НИЈЕ ПОСТАЛА ХИМНА

НЕКОЛИКО пута је песма "Марш на Дрину" била предлагана и за званичну српску химну. Песма "Боже правде" тада се није ни помињала, али су полемике око тога да ли једна песма која се, пре свега, изводи у кафанама, може да буде химна, биле готово идентичне и почетком седамдесетих (када су покренуте расправе да свака република треба да има и своју свечану песму) и деведесетих година (када је требало изабрати химну).

Расправљало се и у парламенту, а 1992. одржан је референдум. Највећи број гласова добио је "Марш на Дрину", али и поред тога у коначном исходу изабрана је "Боже правде".

По повратку у Београд, Поповић је постао први генерални директор Сава центра, а каријера га је затим водила до места у савезној влади. Разочаран распадом државе, опет је отишао у Америку, али се 1996. вратио.

Захваљујући његовом ангажовању основан је Легат градоначелника Београда Бранка Пешића, а и он је део своје заоставштине даровао "Адлигату". На иницијативу Удружења књижевника Србије и Удружења "Адлигат" биће сахрањен у Алеји заслужних грађана у Београду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

Свет

0 12

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

Свет

0 6

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17