МАРА ЖИВЕЛА ЗА КОСОВСКИ МЕЛОС: Омиљену песму "Ој, Цоко, Цоко" често певала на концертима

ЗНАЧАЈНЕ странице у историји певања народне музике, највише изворних српских песама са Косова и Метохије, исписала је Мара Ђорђевић (1916-2003).

Фото Из књиге "Песме са Косова и Метохије (I) - Мара Ђорђевић"

Иако непретенциозног наслова, књига "Песме са Косова и Метохије (I) - Мара Ђорђевић" Аце Доганџића, коју је управо објавио "ННК интернационал", посвећена је овој легендарној интерпретаторки из чувене "Царевчеве школе". Књига је извор многих података, не само о врсној вокалној уметници, већ и о времену и приликама у којима је живела. У њој су и нотни записи песама, као и разни подаци о њиховом пореклу и људима који су те песме сакупљали и записивали.

- Разговарајући са тетка Маром, тако сам је тада ословљавао, спонтано се у мени појавила жеља да детаљније упознам прошлост Косова и Метохије, пре свега етномузиколошки, онда и другачије - открива Доганџић. - Најпре сам се заинтересовао за људе који су у прошлости тамо бележили народне песме, на терену, од обичних људи, углавном по селима и варошицама, па су саставни део књиге постали текстови са том тематиком. Мара Ђорђевић је, ипак, све време била у центру моје пажње, од ње сам се извесно време удаљавао, па сам јој се враћао.

Као што данас пева Светлана Стевић из Хомоља, тако је карактеристично и чудесно, некада косовске песме певала Мара Ђорђевић. "Ајде Јано коло да играмо", "Бели лице призренка девојка", "Босиоче мој зелени", "Густа ми магла паднала", "Каранфил се на пут спрема", "Ој голубе, мој голубе", "Устај Като, устај злато" и многе друге песме које је отпевала, сачуване су на звучним записима.

- Све песме сам записао, нотирао са Мариних радио-снимака које сам пронашао у Радио Приштини - наводи аутор књиге. - Људска топлина која је из ње зрачила при сваком сусрету и разговору, природност, скромност и искреност, пре свега, остаће ми у трајном сећању, баш као и њен треперав глас кад ми је, често, насамо и спонтано, певала ове песме, чини ми се, са оним истим жаром и лепотом као некада.

Мара Ђорђевић је испољила изузетну музикалност још у најранијој младости, постала је захваљујући својем певачком умећу веома популарна у Тетову, граду у којем је тада живела. Забележено је и да је певала у првој емисији приликом отварања Радио Скопља 27. јануара 1941. По завршетку Другог светског рата са супругом Слободаном сели се у Приштину, где је одмах пронашла своју "музичку жицу". Прва песма коју је отпевала на Радио Приштини била је "Тамна ноћи, тамна ли си". Емисије су биле уживо, али је, за разлику од Радио Скопља, од оснивања постојао и оркестар. Година 1947. била је преломна у њеној каријери. Турнеја "Радничког" у Загреб и Опатију била је прилика да се публици из западних крајева Југославије представи нови мелос. Мелос југа, захваљујући Мари Ђорђевић, прочуо се изван Косова и Метохије! Мара је убрзо отишла на Радио Београд.

Фото Из књиге "Песме са Косова и Метохије (I) - Мара Ђорђевић"

- Мара Ђорђевић је непревазиђени солиста народних песама са КиМ, велики певач и уметник - написао је њен колега Миле Богдановић. - Певала је онако како народ пева на Косову. Знам много песама, а све косовске сам од ње научио.

У књизи "Песме са Косова и Метохије" важно место добио је и комедиограф Бранислав Нушић, који је био српски конзул у Приштини од маја 1893. до лета 1897. године, у време када су Косово и Метохија били под турском влашћу. Доганџић у књизи описује његов сусрет са Стеваном Мокрањцем, који је током боравка на Косову 1896. записао око 160 српских народних мелодија. Нушићу је сусрет са Мокрањцем остао у лепој успомени:

Турнеја Неготин 1954., Фото Из књиге "Песме са Косова и Метохије (I) - Мара Ђорђевић"

"Организовали смо тада заједнички рад те свакодневно прибирали са пазара сељаке и сељанке, доводили из града и околине старије људе и жене, добављали из разних крајева Косова познатије певаче, те је Стева пробављао са њима од јутра до мрака, бележећи сваки тон и сваку варијацију... Што је дубље залазио у посао, чинило му се да је све даље од могућности и да га савлада. А када је већ премашио време које је имао на расположењу и морао се вратити у Београд, тешко је зажалио и са болом растао од драгог му посла."

Омиљена Марина песма била је "Ој, Цоко, Цоко" и често ју је певала на концертима и на радију. Песма "Ој голубе, мој голубе", коју је исто тако волела, полетела је из Призрена, а Доганџић наводи да се верује да је то наша најстарија песма и да ју је волео цар Душан.

Уживо У Суботици, са "Квартетом гитара", Фото Из књиге "Песме са Косова и Метохије (I) - Мара Ђорђевић"

Ђорђевић у животу није добила никакво признање. Ни од Радио Београда, ни од Радио Приштине. Мара је аутору њене биографије, једном приликом, рекла: "Нисам ја певала за признања, певала сам зато што волим да певам. Ако неко мисли да је то у вези мојих признања неправда, морам рећи да у томе ни случајно нисам изузетак. То је испало тако, Боже мој! Мени је највећа награда да ме се неко после толико година сетио, и што хоће да напише нешто о мени. Заборав на све пада, па и на нас певаче. Тешко је бити једно време популаран, а после ништа. Али шта ћемо, такав је живот. На време само то схватила. "

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације