ХАНДКЕ ЧЕКА ПРАВДУ: Одржана прва у низу трибина посвећених аустријском нобеловцу

М. МИРКОВИЋ

09. 10. 2020. у 22:23

ПРВА у низу трибина посвећених Петеру Хандкеу, подржаних од Министарства културе и информисања чији је циљ да се на српском језику објави целокупан опус овог нобеловца, одржана је у Народној библиотеци Србије, у организацији Удружења књижевних преводилаца.

ХАНДКЕ ЧЕКА ПРАВДУ: Одржана прва у низу трибина посвећених аустријском нобеловцу

Фото: АП

"Хандке у Србији" тема је о којој је преводилац Владимир Д. Јанковић разговарао са писцем Мухаремом Баздуљем, публицистом Небојшом Грујичићем и књижевном теоретичарком и публицисткињом Миленом Ђорђијевић.

Док такозване две Србије дубоко укопавају ровове, а дух провинцијалне поларизације никада драматичније није долазио до изражаја, како је актуелни тренутак описао модератор Јанковић - Петер Хандке је у Србији и куђен и хваљен више но ико.

- Хандке је нека врста Роршахове мрље, која више говори о онима који доносе судове но о њему самом, поготово јер највећи број оних који су те судове изрицали уопште није читао Хандкеа - истакао је Грујичић. - Хандке никако није писао само о Југославији; он је цео један континент, на коме је Балкан једно важно полуострво, али не више од тога. О начину на који је писац реаговао на распад Југославије, људи су судили само на основу једног јединог поднаслова, једног од осам есеја: "Правда за Србију"!

Баздуљ који је био у Травнику током рата, а потом се преселио у Београд где и данас живи, замољен је да сагледа и упореди перцепцију Хандкеа тамо и овде, тада и сада - од непочинца који вређа жртве рата, до "писца који воли Србе":

Фото: НБС

- Сећам се да је био одиста култни писац, да се тек ретко могао чути негативан осврт... Све до "Зимског путовања" које сам и сам најпре доживео као памфлетски, но доцније сам увидео да је реч о литерарном тексту који не доводи у питање ништа од онога што смо о рату већ знали.

Баздуљ је Хандкеа описао речима "генерацијски писац једног аналогног света", док је ратове на простору бивше Југославије назвао "последњим аналогним ратовима".

МАС ОПЕТ НАПАДА

АМЕРИЧКИ новинар Питер Мас, који од тренутка када је Хандке постао нобеловац предњачи у нападима на писца и злонамерним инсинуацијама, сматра да би Луиз Глик требало да одбије Нобелову награду - у знак протеста због прошлогодишње одлуке Шведске академије!

- Не знам ко ће добити награду, али знам да кад му зазвони телефон из Шведске са лепим вестима, треба да одговори: Хвала, али не хвала - написао је Мас, који непрестано наглашава да Хандке у својим делима "релативизује и пориче геноцид који су починили босански Срби над муслиманима", те да је додела награде Хандкеу охрабрила "беле екстремисте" и њихове "теорије завере о муслиманима као претњи хришћанству".

Премда је после те "Правде за Србију" утихнуло интересовање за Хандкеа, он је ипак победио, добивши након тога све важне европске награде. Реч је о писцу који дуго траје и који еволуира, који увек може да изненади, иако на нивоу микростилистике препознајете истог аутора и у размаку од пола века. О лакоћи са којом искорачује из клишеа, говори спектар Хандкеу омиљених наших писаца: од Диса преко Црњанског до Жарка Радаковића (ваљда једини који није поменуо Киша, констатовао је Јанковић).

- Хандкеов однос према литерарним оцима је врло напет, желео је да побегне од Кафке чији је утицај на њега видан, а Гете му је био велики учитељ јер се он није трудио то да буде, Хандке не воли наметнуте ауторитете - рекла је Ђорђијевићева. Баздуљ је додао да је сам Хандке она врста учитеља који мора потпуно да те поништи да би ти опет измислио самога себе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Коментари (0)