ПОНИЖЕЊЕ ДО ПОСЛЕДЊЕ МРВЕ НА ТАЊИРУ: Редитељ Вељко Мићуновић о "Радничкој хроници" која је освојила четири награде на Позорју

В. СТРУГАР

09. 10. 2020. у 17:00

ПОНИЖЕЊЕ ДО ПОСЛЕДЊЕ МРВЕ НА ТАЊИРУ: Редитељ Вељко Мићуновић о Радничкој хроници која је освојила четири награде на Позорју

Фото: А. Ковач

ПРЕДСТАВА "Радничка хроника" донела је ансамблу суботичког Народног позоришта четири специјалне награде на 65. Стеријином позорју: за најбољу режију, драматургију, сценски покрет и сценографију.

Редитељ Вељко Мићуновић тако је ово признање "придружио" већ стеченим на тридесетак фестивала у земљи и региону. Иза њега је прилично дуг списак остварених представа у готово свим београдским позориштима, Словенском народном гледалишчу у Марибору, ЦНП у Подгорици, а са Суботичанима је поново "оверио" успешну сарадњу. Његов првенац на истој сцени била је представа "Кичма".

Има у томе и неке симболике. У новом остварењу, "трагигротескној хроници", како је одређује, редитељ управо поставља питање "кичме", односно достојанства радника: права на избор и отпор у суровој транзицији која и даље траје...

- Занимљиво је да је драма Петра Михајловића писана 2009. године, у тренутку кад је била актуелна прича о приватизацији фабрика, капиталистичком бичу који је кренуо да се распламсава. Кад сам деценију касније радио представу, још су постојала нека упражњена радна места у тим фабрикама, јер су плате биле толико мале да људи нису желели да пристану на таква понижења. Од пролетос дошли су у неку трећу фазу, када се капитализам повукао пред људским животима - каже редитељ Вељко Мићуновић. - Чини ми се да је писац застрашујуће антиципирао догађаје. Оно што ја осећам је велика потреба да причам о радичкој класи, јер она изгледа као потпуно превазиђена тема у савременом друштву.

Наш саговорник истиче да је самим тим и успех представе на Стеријином позорју већи. Ипак, како каже, постоји оправдани страх да економска криза, а с њом и ова тема, постану актуелнији него икада. И зато, између осталог, Мићуновић отвара питање да ли би раднички отпор понижењу значио слављење живота, или колективно самоубиство.

Фото: П. Митић

Редитељ Вељко Мићуновић

- Увек се питам шта би се десило да сви радници престану да раде? Кад би Мексиканци на само један дан обуставили рад у Њујорку, читав град би стао! Нажалост, та врста побуне апсолутно није могућа. Вечна транзиција и понижавање капиталистичког система, довели су до тога да и она мрва хлеба на тањиру мора да се чува.

У представи се поставља дилема "отпор и само отпор", као и оно "стрпљен-спасен". Условљени околностима, одлучујемо се за једну од ове две животне стратегије. Како и када Мићуновић прави ту врсту избора?

- "Стпљен-спасен" уколико је реч о позоришту и његовом опстанку. Када мени, као позоришном редитељу, кажете "стрпљен-спасен" увек помислим колико је дуг и изазован уметнички пут, а ипак, у њему увек исплива оно што је добро. Па и та Суботица у којој сам радио представу са тако мало средстава, и буквално у фабрици, успела је да оствари велики успех. Стрпљењем се може победити у театру. Отпор везујем за непристајање да као културни радник будем понижен неплаћањем за оно што радим. Испада као да ствараоцима треба да буде довољно већ то што се баве уметношћу...

Избор праве теме и текста за њега остаје императив: У Српском народном позоришту следеће године режираће пројекат о Кафки, којим ће бити обухваћена пишчева три романа, писма и снови. А у Београдском драмском нови, велики уметнички изазов - Јосиф Бродски и "Демократија".

Фото: А. Ковач

Сцена из представе "Радничка хроника"

 

 

САРАДЊА С МЕНЦЛОМ

НАШ саговорник, као млади редитељ, асистирао је недавно преминулом Јиржију Менцлу на представи "Веселе жене виндзорске" у Народном позоришту.

- Све награде које је стекао за живота говоре саме по себи, али је мени остало драгоцено сећање на сувереност и мир који је имао тај човек. Ни пре ни после нисам срео тако велику смиреност и потпуну сигурност у своје поступке, кроз изузетан посвећенички рад - без имало претенциозности. Готово као анегдоту памтим како ме је оставио на некој проби да са три глумца покушам да му решим једну сцену. Та отвореност и поверење својствени су великим играчима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)