ЋУТАЊЕ ЈЕ НЕШТО НАЈДИВНИЈЕ НА ФИЛМУ: Марта Бјелица о улогама у серијама Мочвара и Државни службеник, филму Отаџбина

Јелена БАЊАНИН

11. 10. 2020. у 20:56

ЋУТАЊЕ ЈЕ НЕШТО НАЈДИВНИЈЕ НА ФИЛМУ: Марта Бјелица о улогама у серијама Мочвара и Државни службеник, филму Отаџбина

Фото: Архива/Промо

МАРТА Бјелица, једна од аутентичнијих представница новог, снажног таласа српске глумачке сцене, последњих година појавом и талентом битно утиче на ТВ пројекте, филм и позориште.

 Рођена је 1992. у Крушевцу, детињство проводи у Будви, где завршава основну и средњу школу, а у Београду уписује Факултет драмских уметности у класи Драгана Петровића Пелета и глуму дипломира 2015. Остала је на ФДУ, где и данас ради као стручни сарадник за сценски покрет.

Пре пет година остварила је запажену улогу аутистичне девојке Милице у првом филму "Отаџбина", ауторског пара Милена Марковић - Олег Новковић. Исте године прва телевизијска рола учитељице Маре у "Чизмашима" доноси јој још популарности. Играла је у филмовима "Изгредници", "Павиљони" и "Мамонга", позоришним представама "Пијани", "Уображени болесник" и "Петријин венац", те серијама "Сумњива лица" и "Жмурке". Очекује је премијера постапокалиптичне акције "Воља синовљева", као и новог филма Олега Новковића и Милене Марковић "Жив човек".

Овог викенда на Суперстару и РТС завршава се емитовање серије "Мочвара" у којој глуми Мају, супругу главног инспектора Николе Крсмановића (Горан Богдан), а почиње друга сезона "Државног службеника" у којем тумачи лик Крлета, храбре оперативке Службе државне безбедности.

* Крле живи за посао службеника, а Никола је опседнут решавањем убистава. Улоге у "Службенику" и "Мочвари" пружиле су вам прилику да сагледате како изгледа када је особа посвећена опасном занимању?

Фото: Архива/Промо

Са Љубомиром Булајићем у "Државном службенику"

- Баш због тога ми је било узбудљиво да играм Мају, која је индиректно укључена у главну линију приче. Она нема никакве везе са случајевима која се дешавају, нити са решавањем истих. Више видимо њен утицај на ток догађаја, па и само разрешење преко односа са својим мужем Николом. Можемо рећи да је интензиван и напет, с обзиром на посао којим се он бави. Радећи на "Државном службенику" било ми је потпуно јасно колико је то тежак, оптерећујући посао. Управо смо у тој серији могли да видимо како изгледа када не успеваш да поштедиш кућу пословних обавеза. Слично је и у "Мочвари", само је мој лик са друге сране и трпи. Чудно и тешко је одржати љубав према особи којој не знаш тачно шта се дешава. Био је то леп и захтеван изазов. Делује да је Маја обична жена која воли мужа и мало се свађа са њим када није добар према њој. Заправо, тешко је играти наизглед обичне ситуације између двоје људи који су у брачној заједници. Јер, као што је познато, сваки однос и веза, а камоли брак, има одређене специфичности. Било ми је важно, као и мом партнеру Горану Богдану, да од првог тренутка буде јасно да смо пар који се воли, али који има тешкоће.

* Сами кажете да Маја трпи Николу, а видели смо да јој је било тешко да "дигне руке" од њега. Зашто?

- Када постоји конструктиван однос, још уколико је љубав присутна, апсолутно постоји разлог да опстане. Чини ми се да је Маја била Николи суптилна подршка, коју он у свом лудилу није успевао да примети.

* Ваша прва филмска улога саткана је од ћутања, којег смо имали прилике да "чујемо" и у "Мочвари". Колико је оно захтевно за игру?

- Ћутање је нешто најдивније на филму. Спас сваког глумца је управо у том решењу насупрот беспотребном "тртљању". Ћутањем имаш прилику да одиграш много тога када је довољно добро написан лик за којег знаш где је био, одакле је дошао, зашто је ту и какав однос има са другим јунацима. Једна од духовитијих сцена ми је била она на почетку "Мочваре" са Светланом Бојковић и Гораном, када његов јунак Никола преспава код мајке Данице. Та јутарња сцена немог испијања кафе и доручковања је животна и свима позната, а пре свега тачна и суптилна, док Цеца Бојковић игра тако да вам је све јасно. Свака реч у тој сцени била би сувишна.

Фото: Архива/Промо

Сцена из серије "Мочвара" са Гораном Богданом

* Већ сте радили са Олегом Новковићем и Миленом Марковић на филму "Отаџбина", а сада поново у серији "Мочвара" и филму "Жив човек". Како изгледа сарадња са креативним дуом који се у свом раду бави мрачним сегментима живота на аутентичан и смео начин?

- Улогу у "Отаџбини" одиграла сам на трећој години факултета, а на аудицију сам отишла још док сам била друга година. Све то делује као да је било у прошлом животу. Тада сам била најмлађа и осећала сам додатну бригу екипе. Не снисходљиву и лажну забринутост зато што си неискусан и несигуран, већ, напротив, жар ишчекивања да виде шта ћеш да урадиш. Сећам се да је Вук Костић био посебно узбуђен како ћу одиграти аутистичну девојчицу Милицу. С обзиром на то каква је улога била сви су увек једним оком мотрили на мене. Била је то изузетно велика одговорност и веома емотивно искуство које је ударило јасне стубове и потке како желим да се бавим овим послом, који су одређени стандарди које хоћу, не могу да кажем да баш захтевам, али испод одређеног нивоа посвећености, дисциплине и рада не бих волела да идем. Тај осећај добијете кроз искуство са то двоје људи, који су приде страховито образовани. Милена и Олег вас упућују, инспиришу и стално дају подстицај, а притом имају лакоћу и поверење да вас пусте да улетите у нешто. Зато је много добро када имате иза вас људе које цените и на које се можете ослонити.

* Тумачили сте млађе, а сада и старије јунакиње од себе. Шта је већи изазов?

Фото Архива/Промо

Филм "Отаџбина"

- Много већи шок од тумачења неколико година млађег или старијег лика ми је био када ме је неко први пут звао да играм улогу мајке. То је било у серији "Жмурке", где сам тумачила Адамову маму. Жену од тридесетак може играти и девојка у двадесетим, али мало је теже замислити да она тумачи маму детета од шест година. Зато сам се и питала како ће то публици изгледати. Гледаочев доживљај старости лика гради се сходно темама, односима и озбиљности саме приче.

* Многи се питају да ли вам је млада колегиница Јана Бјелица, која глуми Милку Бјелић у "Мочвари", неки даљи или ближи род?

- Тренутно сам званично њен асистент на Факултету драмских уметности и то је једина титула којом ћу се китити бар још годину дана, док Јана не дипломира. У сваком случају, нисмо толико блиске и до сада бисмо сигурно знале једна за другу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)