ПОГЛЕД ИСКОСА: За аутономију сликарског чина
У МАЛОЈ галерији Дома Војске Србије "Београд" до 7. октобра одржава се изложба слика београдске уметнице Татјане Тање Пировић (Земун, 1964) под називом "Под сводом својим".
Фото приватна архива
Реч је о сликарки чија је биографија за углед. Имала је привилегију да одрасте на Косанчићевом венцу, где је њен отац годинама држао урамљивачку радионицу. Он је утицао да она постане сликарка и давао јој прве поуке, али и велики српски модернисти попут Недељка Гвозденовића и Миће Поповића.
Ти су утицаји били кључни и за њено формирање као сликарке, она је изразити модерниста, савремена наследница Надежде Петровић и Зоре Петровић, мада исто тако можемо помишљати и на Игњата Јоба, Милана Коњовића, Јована Бијелића и Пеђу Милосављевића. Њена естетика изведена је из модернистичке, али не из високог модернизма периода између 1950. и 1980. године, већ из самог порекла модерне, у распону од Гоје, преко Тарнера, Монтичелија, импресиониста, постимпресиониста до раног Кандинског, Ђорђа Морандија и посебно Марка Шагала.
Она је одоцнели модерниста у сировом и јаловом свету уметности после постмодерне, депресивном добу колективних болести, психологије крда и терора рекламократије која не успева да испуни дубоку душевну празнину савременог човека.
Татјана Пировић се враћа на изворе, тамо где је авантура започела, у доба када је било најинтересантније, херојско доба раног модернизма, смелих открића и боемије. Њу занима суштина модерне слике, њено значење и значај, она жели да рестаурира ликовне вредности у доба када нема никаквог вредносног критеријума, да врати (само)поштовање слици и сликару и поново се у време постиндустријске естетике виртуелног и роботског, електронског муља уздигне до универзалних, хуманистичких вредности.
Борећи се за аутономију сликарског чина, она унапређује вредности чисте ликовности уместо актуелне визуелности као ширег и мање обавезујућег појма. Томе у прилог иде шира скала њеног бављења сликом, од почетних пејзажа по којима је постала позната до људске фигуре заљубљених парова па и слика ангелолошке тематике.
Садашњом изложбом вратила се пејзажу, својој сталној инспирацији, која је покреће да искаже своје предности истакнутог колористе. Реч је о изложби морских пејзажа, марина, којима се сада бави све мање сликара, слици која подразумева ваздушну перспективу, интензивне боје, својеврсно присуство ваздуха на слици.
Њена остварења су наглашене атмосфере, то су слике упућене у правцу срца, које рачунају на изазивање осећања, што је још једна естетска категорија која данас одумире и проглашава се застарелом; сликарство се све више хлади до степена отуђења. Тања Пировић разотуђује ту свест технолошког доба, можда наивним, дечјим средствима, али тим искренијим и утицајнијим, она враћа слику публици, а посматрачу и власнику предаје вредност.
Препоручујемо
ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)
09. 12. 2025. у 22:10
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)