СЛОБОДУ СМО ОДУВЕК ОТИМАЛИ И БРАНИЛИ: Књижевник Дарко Јешић о свом првом роману "Виа Долороса" и изазовима историјских траума
СЛОБОДА на овим просторима има сасвим посебну тежину, јер смо непрестано принуђени да је отимамо и бранимо. На средини смо геополитичке шаховске табле, а многи нас виде само као пионе.
Дарко Јешић / Фото З. Јовановић
Чак и шахисти аматери знају да је свака фигура драгоцена, па је и пешак способан за велике, понекад и кључне потезе. Таквих примера из наше прошлости је прегршт. Нашу цену не одређују они који долазе да је наплате, већ ми сами, зависно од сопствене свести о важности онога шта бранимо.
Вечиту тежњу за слободом нашег народа и околности вишевековне борбе за егзистенцију овако сагледава књижевник Дарко Јешић. У свом роману под симболичним насловом Via Dolorosa ("Чигоја"), чувену стазу којом је прошао Христ на путу ка Голготи, он узима као метафору мука и искушења једног човека, једне породице, али и народа у целини.
- На овом свету свако мора проћи својим путем суза. То је судбина чак и појединих народа, што је нама добро познато. Не бисмо ни живот добро разумели да није страдалништва. Сваки човек свакодневно креће оваквом стазом - каже Јешић.
Нимало случајно, аутор радњу свог првог романа смешта у временски оквир од 1900. до 1953. године - бурно раздобље динамичних промена држава, режима и идеологија на овим просторима. Кроз приповест о животним искушењима банатског сликара Томислава Табачког, Јешић подсећа на усуд свих уметника, али нас враћа и враћа у време које је отворило питања на која још увек немамо све одговоре.
- У периоду успона и падова оновремених сила, у два светска рата и изразитог утицаја послератних идеологија, подигла се толика прашина, да се од те магле ни данас јасно не распознаје пут којим се наш свет креће. Од те прашине у очима и данас се несрећно тумара по споредним путевима - објашњава аутор.
Он подсећа да је судбина малих народа да плаћају превисоке цене:
- Горе од чињења грешке је само проклетство понављања. У том случају улог се сваки пут увећава док се задата лекција у потпуности не савлада. Плашим се да се српски народ кроз историју на овај начин претплатио за долазеће векове.
Јешић је везан за банатску равницу и посебно Старчево у коме живи, па је нашло своје место и међу корицама књиге:
- Наизглед мирна и успавана банатска равница одувек је била жива средина у којој се непрестано врши трансфер најразличитијих утицаја. Многи освајачки, политички и економски интереси амбициозних, неко би рекао и великих народа, у континуитету су обликовали ове просторе. Наше богатство је у препознавању и вредновању културне различитости.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)