Култура

СКРИВЕНИ ЛИКОВНИ БИСЕРИ: Мало позната колекција Михаила Р. Мирића од среде у Галерији РТС

А. ПОПАДИЋ

21. 09. 2020. у 13:45

ИАКО је чак и у стручној јавности Михаило Р. Мирић слабо познат колекционар, његова приватна збирка садржи врхунска дела највећих уметника са ових простора - Аралице, Гвозденовића, Бијелића, Челебоновића, Коњовића, Милуновића, Стијовића...

СКРИВЕНИ ЛИКОВНИ БИСЕРИ: Мало позната колекција Михаила Р. Мирића од среде у Галерији РТС

Сви ови "бисери" наћи ће се пред публиком на изложби "Колекционар као уметник", аутора Николе Кусовца, која се отвара у Галерији РТС, у среду, у 19 часова.

Михаило Мирић (1942-2008) био је угледан пословни човек, родом из Лике, директор чувене агенције "Путник", али и директор издавачке куће "Источник".

- Више је него очигледно да га је сликарству привукло пре свега дело Стојана Аралице, најпопуларнијег српског и југословенског уметника, такође родом из Лике. Попут истинског кустоса, добро упућеног зналца у свој посао, Мирић је успео да у своју збирку унесе дела која на убедљив начин показују дугу развојну стваралачку путању Аралице - записао је, у пратећем каталогу, аутор изложбе Никола Кусовац.

Осим вредног Араличиног опуса, другу целину у Мирићевој збирци представљају радови академика Недељка Гвозденовића, такође његовог пријатеља.

- Зна се да је Гвозденовић имао обичај да, пре него што своју слику прода или поклони, посети примаоца и увери се у каквом ће друштву, односно у каквом окружењу његово дело бити. Да је био задовољан оним што је видео код Мирића сведочи шест његових добро пробраних слика. Уосталом, више је него сигурно да је пробирљивом особењаку Гвозденовићу и те како годило што су се његова дела нашла у друштву радова таквих уметника и таквих великана српске историје уметности каква су се налазила у Мирићевој збирци - сматра Кусовац.

ЗНАЛАЧКИ ОДАБРАНО

У КОЛЕКЦИЈИ Михаила Мирића, по мишљењу Кусовца, налази се "петнаестак зналачки одабраних слика Стојана Аралице, које истовремено сведоче о његовом дубоко искреном завичајном сентименту, али и до танчина избрушеном ликовном укусу".

Од слика које је Мирић унео у своју збирку, уз савете и помоћ самог аутора, Кусовац издваја "Вајарку која ради", на којој је, вероватно, Вука Велимировић, потом Араличин "Аутопортрет" (1934), слике "Девојка која чита", "Цвеће на црвеној подлози" и "Маслина".

У овој колекцији је и један крајње необичан рани рад академика Јована Бијелића, дела Ивана Радовића, Петра Добровића, Марка Челебоновића, Милана Коњовића, Бабете Бете Вукановић, Зоре Петровић, Боривојa Боре Стевановића, Мила Милуновића.

- Колико је Мирић у својим критеријумима приликом избора дела за своју збирку држао до чињенице да оно мора бити рад академика, упечатљиво сведочи то да је у његовом поседу, од свега три скулптуре, једна рад академика Ристе Стијовића. У питању је "Лежећи женски акт", познат још и под називом "Лабудова смрт", за који му је 1928. послужила као модел онда двадесетогодишња глумица Невенка Урбанова. Друге две скулптуре такође изливене у бронзи су рад Франа Менегела Динчића и дело Мире Сандић - наводи аутор изложбе.

Поставка у Галерији РТС моћи ће да се погледа до 25. октобра, сваког дана од 10 до 20 часова (суботом до 15 часова).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Нови Samsung Neo QLED телевизори померају границе кућне забаве

Друштво

0 30

Нови Samsung Neo QLED телевизори померају границе кућне забаве

У СВЕТУ кућне забаве, где сваки пиксел, боја и детаљ чине разлику, нови Самсунг телевизори, недавно представљени на Унбоx&Дисцовер догађају, ступају на сцену са револуционарним иновацијама.

26. 04. 2024. у 16:00

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

Политика

0 17

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00