ПРЕМИНУО ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ДРАМСКИХ ПИСАЦА: Одлазак Роналда Харвуда

У СВОМ дому у Сасексу прекјуче је преминуо драмски писац Роналд Харвуд (86), добитник Оскара за сценарио филма "Пијаниста" и аутор чувених комада "Гардеробер", "На чијој страни", "Квартет", "Мајстор" - који су имали позоришну верзију и на нашим сценама.

Фото Промо

Рођен је као Роналд Хоровиц у јеврејској породици 1934. године у Кејптауну (Јужна Африка), а у Лондон се одселио да би уписао Краљевску академију драмских уметности. Тада је и променио презиме у Харвуд, пошто му је ментор рекао да за будућег глумца звучи превише страно и "јеврејски". По завршетку студија придружио се "Шекспировој компанији" сер Доналда Волфита, чији је био (од 1953. до 1958.) лични гардеробер. Баш ово искуство биће му драгоцено да напише комад истог наслова, као и биографију "Сер Доналд Волфит, живот и рад у старомодном позоришту". Списатељску каријеру почео је 1960. године као писац романа и драма, а њихова тема често је била театар и свет око њега. Тако се Харвудов потпис нашао и на драмама "Шта остане од лавова" (посвећена Сари Бернар), "На чијој страни" (о ислеђивању Вилхелма Фуртвенглера, шефа-диргента Берлинске филхармоније) "Квартет" (о остарелим оперским певачима), као и књигама "Са светске сцене" и "Општа истрија позоришта". У његовом филмском опусу посебно је значајна сарадња с редитељем Романом Поланским, за кога је написао два сценарија: "Пијаниста" и "Оливер Твист". Харвуд је био председник Светског ПЕН центра (1993-1997.), а 2003. постао је инострани члан Одељења језика и књижевности САНУ.

У ексклузивном разговору за наш лист тада је, између осталог, објаснио зашто се бави темом нацизма и моралним изборима у тешким временима:

- Рођен сам 1934. године. Моје детињство је обележено Другим светским ратом, а адолесценција открићем Холокауста. Верујем да би такви периоди били импресивни за било ког писца... Немогуће је дефинисати какве јунаке волим, али знам шта не волим - приче смештене у будућност, хорор и научну фантастику.

Иако је на филму овенчан најпресижнијим признањем, Оскаром, нашем новинару објаснио је зашто предност даје театру: "На филму режисер је бог. У позоришту, драмски писац је бог. И може да истражује идеје за које сматра да су важне. Због тога толико волим позориште."

Фото Промо

- Појавио се са супругом у време ембарга. Београд је био, такорећи, потонуо у мрак. Ничега није било у радњама, у банкама, па ни у кафанама. Ипак, организовали смо једно дружење, после кога је у свом дневнику записао да се никада, нигде, у животу није провео као у том замраченом и изгубљеном Београду! - сећа се Мијач. - Упознао сам изузетно пријатног човека који је знао много језика и са свима разговарао на оном који говори. Па и на руском, јер му је жена Рускиња. Све је било чудно и драго у вези с њим... Љуба Тадић је преко својих пријатеља успео да отвори део "Мадере". Сместили смо се у једном сепареу, нашли чак и спонзора да све плати. Ту су били само кувар, двојица келнера и др Аца Обрадовић, који нам је изнутра откључао "Мадеру".

Наш саговорник нам прича како Харвуд није могао да верује шта се све нашло на менију, као у најсјајнијим временима. Домаћини су наручили и музику из Скадарлије, јер је у "Мадери" није било:

- На крају вечере понудили смо му колаче, али је келнер рекао да их у "Мадери" не праве. На питање зашто, одговорио је: "Па, ми нисмо ресторан са музиком!" Харвуд се одушевио овом "логиком". Онда смо звали колегу Брацу Петковића, који је имао посластичарницу, да донесе слаткише. Госту ништа није било јасно. Па ни то како је "газда" кафане лекар. Питао је чега је др Аца Обрадовић лекар, а ми кажемо да је директор Фудбалског клуба Црвена звезда. А тек кад је сазнао да је посластичар драмски писац и редитељ! Зблануо се потпуно, наишао је на сасвим надреалну ситуацију.

Фото Имдб

Једна од најзначајнијих представа ЈДП последњих деценија "Гардеробер", по речима редитеља, прављена је помоћу штапа и канапа. У тим сиромашним временима све је коришћено из фундуса (декор, костими, реквизити), ипак, то није засметало да се са изузетним успехом игра све до смрти Љубе Тадића. И још се о њој приповеда.

КОВАЧЕВИЋ: ВЕЛИКИ ТРАГ У ТЕАТРУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације