Култура

ПОГЛЕД ИСКОСА: ЛУЦИДНИ СЛИКАР У "Луциди"

Дејан Ђорић

18. 08. 2020. у 20:00

ПОСЛЕ 2010. године на српској ликовној сцени догодио се невероватни вредносни и естетски обрт.

Док су са уметничких факултета наставили масовно да пристижу неоконцептуални и неоавангардни уметници а мултимедијална уметност постала опште место на докторским студијама, једна мања група девојака и младића храбро је одбацила владајућу догму. Треба много смелости за стварање упркос духу времена, настојању да се он преобликује а остане савремен. У ери дигиталне уметности, фотографије, видеа, инсталација, асамблажа, индустријске скулптуре и виртуелне реалности неки врли млади свет открио је поново цртеж и то онај најдрагоценији и најређи, у духу ирационализма.

Једна од најзначајнијих појава међу новим звездама је сликар и цртач Вељко Ваљаревић (Ужице, 1991), академски образован уметник. Он се истакао у генерацији нових цртача па су његови радови представљени и у књизи Ars phantastica, јединственој у свету. Ваљаревић се указао као особен и по томе што је међу свега неколико стваралаца у тој групи успео да освоји и слику, да пређе са цртежа на сликарство.

У београдској Галерији "Луцида", језгру нове и висококвалитетне пре свега фигуративне уметности, овај уметник има другу по реду самосталну изложбу; "Луцида" не затвара врата својим изабраницима. Представио је за наше услове веће формате слика, на којима се снажно појављује онирички свет. Сан и машта постало су скоро заборављени у савременој од техноварварства отупелој уметности. Ваљаревићева уља сећају на врхунце надреализма, Медиале и симболизма 19. века. Како је Драгош Калајић говорио: "Када сам у кризи, враћам се свом извору". Зато на овим платнима видимо снове не само једне младости, већ повратак законима имагинације. Сликајући тако да му дело буде како би Бодлер рекао "шума симбола" Ваљаревић нема никакву намеру да цитира, већ да ствара у духу традиције имагинарног. За некога је такав тип сликарства назадан, а за другог насушна потреба. Као што видимо на примеру овог младог београдског уметника, сада такав тип изражавања задобија потпуно нов смисао, у ери заласка класично заснованог сликарства, за које је још Леонид Шејка тврдио да "представља комплекс вредности коме прети заборав".

Његове слојевите слике омогућују многа и различита читања, а зелени шумски свет призива зачаране шуме Макса Ернста, хиперструктуре разиграних детаља Љубе Поповића и ведри демонизам Дада Ђурића. Присутна су и сећања на домете ренесансног, пре свега северњачког сликарства и на религиозну иконографију, драму светске повести.

реовлађује потпуно зелена боја, што је храброст своје врсте, јер су такав колорит избегавали и стари и модерни мајстори, сматрајући да је зеленом тешко сликати, она је углавном у детаљима. У оквиру једног погледа на уметност Вељко Ваљаревић смело и самопоуздано крчи пут ка самосвојном сликарству.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

Репортаже

0 4

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

Репортаже

0 21

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00