КЊИГА ВЕРНЕРА ХЕРЦОГА "О ХОДАЊУ ПО ЛЕДУ": Отворите прозор, умем да летим!

Миљана КРАЉ

16. 08. 2020. у 18:00

КАДА је 1974. године чуо да је његова менторка, писац и филмски критичар Лоте Ајзнер (1896-1983) тешко болесна, немачки редитељ Вернер Херцог (1942), кренуо је на ходочашће.

КЊИГА ВЕРНЕРА ХЕРЦОГА О ХОДАЊУ ПО ЛЕДУ: Отворите прозор, умем да летим!

Фото: "Новости" и приватна архива

Хтео је да "спречи смрт у обављању свог задатка": ходао је од Минхена до Париза! Аутор култних дела седме уметности - "Фицкаралда", "Војцека", "Тајне Каспера Хаузера" и десетина потресних документарних остварења, успео је у свом науму, па је његова пријатељица оздравила, и после десет година, већ у дубокој старости и уморна од живота, замолила га да са ње "скине чини" и пусти је да умре. После осам дана напустила је овај свет.

Током пешачког подвига и духовне авантуре, Херцог је водио дневник, који је потом објавио као дело "О ходању по леду, Минхен-Париз, 23. 11 - 14. 12. 1974", које се код нас управо појавило у преводу са немачког Новака Гуслова, и издању "Лома".

- Ова књига боља је од свих мојих филмова - изјавио је Херцог, који је на пут кренуо носећи са собом само јакну, компас и ранац за планинарење са најнужнијим стварима.

- Чизме су ми биле јаке и нове, имао сам поверења у њих. Ишао сам најкраћим путем за Париз, чврсто верујући да ће она остати у животу ако пешке дођем до ње. Осим тога, желео сам да неко време будем сам са собом - пише редитељ.

СВЕ што је видео, чуо, осетио, што га је потакло на размишљање, Херцог је бележио у нотес, који четири године после није отварао. Када је поново прочитао његов садржај, дирнут, имао је порив да га подели са читаоцима.

- У близини шуме видим непокретне људе са псима. Област кроз коју пролазим заражена је дивљим беснилом. Када бих седео у бешумном авиону изнад себе, у Паризу бих био за сат и по. Ко цепа дрва? Да ли се то чује црквени сат? Ходам даље - описује филмски ходочасник пределе са којих је кренуо на пут.

Фото: "Новости" и приватна архива

ПРЕ него што је стигао до обала Рајне, покушавајући у мраку да обије врата неке куће у којој би преспавао, изгубио је компас ("Тај компас ми је веома драг јер га имам још од када сам био у Сахари. Болан губитак"):

- Велики број врана лети у правцу југа. Стока је немирна при транспорту. Рајна ми делује као Нанај (река у северном Перуу, једна од притока Амазона), мада нема ничег што би могло да ме подсећа на Нанај. Волео бих да ова вожња трајектом траје мало дуже, јер треба издржати тај прелазак преко реке. На трајекту су три-четири аутомобила, вода је жућкасте боје. На видику нема других бродова.

А пред циљем, на ободу Париза, на пола дана хода од Јелисејских поља, описује готово надреалну слику:

- Ходам ногама које су толико уморне да полако губим присебност. Неки човек жели да иде кроз шуму и никада не излази из ње. Неки човек на пространој плажи шета са својим великим псом. Добија срчани удар и, будући да му се поводац упетљао са зглобом руке, све време мора да иде напред, јер пас је пргав и хоће да трчи. Неки човек носи живу патку у својој торби. Неки просјак, чије су ноге од колена наниже прекривене простирком црно-белих шара, свира хармонику. Жена поред њега пружа алуминијумску посуду за новац. Поред њих је и цегер из којег вири болестан пас. Болестан пас увек доноси више новца.

Фото: "Новости" и приватна архива

КАДА је стигао до Лоте Ајзнер, још је била уморна и болест јој се оцртавала на лицу:

- Мора да јој је неко јавио да долазим пешке, јер ја нисам хтео да јој кажем. Било ме је стид, дигао сам своје напаћене ноге на другу фотељу. Гледала ме је, љупко се осмехивала, и како је знала да сам ја онај који хода, разумела ме је. У једном дивном кратком тренутку осетио сам како мојим насмрт уморним телом пролази нешто нежно. Отворите прозор, рекао сам, већ неколико дана умем да летим - закључује Вернер Херцог, великан светске кинематографије.

Фото: "Новости" и приватна архива

МЕНТОР НЕМАЧКИХ РЕДИТЕЉА

РОЂЕНА у породици богатих јеврејских индустријалаца у Берлину, Лоте Ајзнер је пре него што је бежећи пред нацизмом прешла да живи код сестре у Париз, докторирала на грчким вазама и писала позоришне критике. После рата постала је главни кустос француског филмског архива, који је средином тридесетих година основала са Анријем Ланглоом. Поред Херцога, била је ментор и другим значајним немачким редитељима, као што су Фолкер Шлендорф и Вим Вендерс. Вендерс јој је посветио филм "Париз Тексас".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!