ЧЕХОВ ПИСАО О ЖИВОТУ И МЕЊАО ГА: Навршава се 160 година од рођења једног од највећих светских писаца

Вукица Стругар

09. 08. 2020. у 13:19

ВЕЛИКИ руски класик Антон Павлович Чехов (1860-1904), у само четрдесет четири године живота, оставио је за собом књижевна и људска дела за вечно памћење: готово да нема позоришта у свету које не изводи бар једну пишчеву драму, захваљујући његовом прегалаштву створене су многе важне институције у Русији, а (посебно данас) вреди подсетити да је као лекар у време колере на Криму сам бринуо о житељима двадесет пет села!

ЧЕХОВ ПИСАО О ЖИВОТУ И МЕЊАО ГА: Навршава се 160 година од рођења једног од највећих светских писаца

Фото Атеље 212

Уосталом, како је писао у својим есејима Владимир Набоков, Чехов није само описивао живот него га је и мењао... Остао је до наших дана јединствен и по томе што је стао "на црту" енглеском горостасу у сопственој земљи: Royal Shakespeare Company на једну од својих турнеја, кроз 22 светска града, ишла је са представама само два писца, Шекспира и Чехова. Уосталом, у Британији верују да глумац "оверава" своју каријеру тек кад заигра Чехова.

- Шекспир је писац велике животне мудрости, у исто време и великог оптимизма. Чехов је писац краја тог пута. Његова главна водиља није оптимизам, него скепса. За разлику од Шекспира који је дао замах значењу речи, Чехов говори како реч губи свој смисао и прича у призорима, сликама - каже о великом писцу прослављени редитељ Дејан Мијач.
Наш саговорник подсећа да нема Чеховљевог дела које није ремек-дело:
- Он је "видео" трагедију, у исто време и комедију, па се никада није знало шта је заправо тај амалгам. За њега није толико важно упризорење, колико обраћање пажње на оно шта је тај цео склоп, који се зове приповетка, или чин у драми. А то је, понављам, пре свега, слика. Чехов је крај века речи и уводничар у век слике. Зато је веома инспиративан, тајанствен, недокучив и најбоље је послужити се њим као цитатом: покушати да се прати он сам, а не да се од представе прави коментар. Далеко га је важније разумети него интерпретирати.
Чехов је веровао да у животу ништа није толико трагично да се у њему не би могло пронаћи бар зрнце хумора. Проналазио га је и у сопственом делу. Његова прва постављена драма била је "Иванов" (1887), у коју је (по сопственом признању) уложио само десет дана рада. Изненађен неочекиваним успехом, написао је брату: "Не можеш да замислиш шта је било!

“Галеб“, Никита Миливојевић, Фото Атеље 212

Од тако безначајног гованцета као што је моја драмица..."

- И сви наши мали животи су комични пред историјом и вековима који долазе. Оно што је неки пут страшно, крваво и заслужује свако саучешће, у исто време је и бесконачно смешно. Све је то, што би рекао трећи велики писац, Балзак, људска комедија - наглашава Мијач, који је у свом редитељском опусу најзадовољнији представом "Дивљи мед" (рађеном по Чеховљевом "Платонову"), постављеном у Атељеу 212.
Редитељ Никита Миливојевић добар део опуса посветио је баш Чехову: "Галеба" је режирао у СНГ Љубљана, "Иванова" и "Три сестре" у Атини (овај други наслов и у Истанбулу), "Платонова" у Солуну. Једино га није поставио у Србији:
- Чехов нас као ниједан други писац увек враћа самима себи, тим малим-великим причама.

БИБЛИОТЕКЕ, КЛИНИКЕ, ШКОЛЕ

НИЈЕ у фокусу Чеховљевог рада било само књижевно стваралаштво: својим ангажманом допринео је изградњи првог московског јавног дома, а уз помоћ слика Иље Рјепина основао је Музеј сликарства и лепих уметности у Таганрогу. Покренуо је и изградњу прве станице за биолошка истраживања на Криму, скупљао књиге за школе на Сахалину, изградио три школе за децу близу Москве, подигао звоник и ватрогасну станицу...

Сви ми желимо неке основне ствари у животу, да смо срећни и заљубљени, остварени. У тим вредностима које сваки живот има и препознаје, Чехов је велики. Увек ме је то код њега привлачило, зато му се изнова и враћам. За мене је Чехов најсуптилнији могући позоришни тест и за редитеља и за глумца: када видим како неко режира или игра Чехова, одмах могу да кажем о каквом се глумцу или редитељу ради.

Миливојевић од свих представа које је радио, посебно издваја "Три сестре" у Атини, а има и сан везан за Чехова: да од свих његових комада направи једну представу.
Занимљиво је да је и сам писац давао сугестије како треба "играти Чехова". Тако је својој супрузи, глумици Олги Книпер, за улогу Маше рекао: "Не прави тужно лице ни у једном чину. Срдито да, али тужно не. Људи који одавно носе несрећу у себи и који су навикли на њу, често звиждућу и често су замишљени." Није лако следити његове индикације, можда је и зато театролог и дугогодишњи управник ЈДП Јован Ћирилов веровао да српски глумци не умеју да играју Чехова. Тих речи сећа се и редитељ Егон Савин, који је у овом театру много година касније са успехом поставио "Ујка Вању":
- Чехова сам радио на почетку своје каријере, као испит треће године: две једночинке, "Просидба" и "Свадба", после су као једна врло успешна представа извођене у Дому културе "Студентски град". За њу сам добио и своју прву награду. Та представа ми је отворила врата београдских позоришта. И, никада више, до "Ујка Вање", нисам стигао да му се вратим. Други редитељи би ме предухутрили, а мени је и данас остала велика жеља да урадим "Галеба" и "Вишњик". Можда ћу и имати прилике до краја каријере.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (1)

УКРАЈИНА ПОВЛАЧИ РАДИКАЛНИ ПОТЕЗ: Ово многи нису очекивали, чак су и Руси збуњени пред Олимпијске игре Париз 2024