ЛЕПОТОМ ЋИРИЛИЦЕ ПРКОСИ СВЕТУ Изложба "житије" Мирјане Мире Маодуш у музеју Херцеговине у Требињу
СЛИКАЈУЋИ писмо свог народа, уметница Мирјана Мира Маодуш лепоту ћирилице пронела је од Париза до Јапана, а њена дела посвећена циклусу песама "Житије" Јована Дучића од данас ће бити изложена у Требињу, у Музеју Херцеговине.
Privatna arhiva
Рођена у Лици (њен прадеда са мајчине стране био је рођени брат оца Николе Тесле, Милутина), школована у Франкфурту, Венецији и у Паризу, у духу тада актуелне концептуалне уметности (један од професора био јој је и чувени Јозеф Бојс), ова сликарка је ипак остала привржена традиционалним вредностима класичног експресионизма, истиче историчар уметности Никола Кусовац.
Прве слике које је видела у детињству, како се касније присећала, биле су иконе, у Цркви Светог Јована у родном Медаку, у коју ју је водила мајка:
- Звуци хора, глас свештеника, мирис тамјана и рефлексија свећа тај тренутак чинили су јединственим. Те слике заувек су остале исписане у сећању.
Privatna arhiva
Стваралаштво ове ауторке много је познатије у свету него код нас, а посебно је популарна у Јапану, земљи њеног животног сапутника, дипломате и професора Риођија Наказатоа. Ћириличка слова Мирјане Маодуш штамана су 12 година на честиткама Унеска (1988-2000), нашла су се и на корицама јапанског издања књиге са програмима "Мајкрософта", као и на сценографијама у студију француског националног Другог програма.
Њене радове код нас чува Народни музеј у Београду, а домаћа публика могла је, пре неколико година, да их види и у Руском дому (изложба којом је обележено 1.150 година словенске писмености) и у Галерији "73", која је коорганизатор актуелне поставке у Требињу. Када је у Србији, слика у атељеу који се налази у реконструисаној кући Васе Поморишца, а њен париски радни простор некада је користио Сутин, код кога су навраћали Модиљани и наш Растко Петровић.
Privatna arhiva
Када је деседесетих, због ратова у бившој Југославији, свет у коме је живела и стварала ставио на стуб срама народ из кога је потицала, уметница је изабрала јединствен вид отпора, наглашава Кусовац:
- Уместо да пркосно и прегонећи истиче своје национално порекло, Мира Маодуш се тада определила да коришћењем лепоте и изражајности ћириличког писма, каткад речи и стихова из родољубиве поезије српских поета, као што су Ђура Јакшић и овом пригодом Јован Дучић, у њиховом до апстракције и чисте ликовности доведеном стању, остане одмерено и достојанствено уздржана у свом очитом протесту - бележи истакнути историчар уметности у тексту поводом изложбе "Житије".
Privatna arhiva
СКРОМНИ ЈОЗЕФ БОЈС
ПОРЕД матерњег српског, уметница говори немачки, италијански, француски, енглески и руски, а служи се и шпанским језиком. Радне навике и дисциплину је, тврди, стекла школујући се у Немачкој:
- Један од мојих професора Јозеф Бојс, кога савремени теоретичари сматрају једним од најважнијих уметника 20. века, био је скроман човек који је возом долазио у Франкфурт да би држао часове студентима. По држању и гардероби није се разликовао од ученика.
Препоручујемо
НАГОН, РАЗУМ И ДРУШТВЕНИ ПРИТИСЦИ: Слике проф.др Уроша Недељковића у Галерији САНУ
25. 02. 2026. у 15:04
ОДНОС ЧОВЕКА И ПРИРОДЕ: Радови Радмиле Лиздек у Продајној галерији „Београд“
25. 02. 2026. у 14:30
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (1)