КАКО ЈЕ НАСТАЛА ДРУГА ЖИКИНА ДИНАСТИЈА: Гидра изгубио опкладу и платио два јагњета, а сценарио написан за једну ноћ

Вукица СТРУГАР

29. 07. 2020. у 18:04

ВЕСТ да ће чувени филмски серијал "Жикина династија" добити наставак, ових дана постала је главни медијски наслов и то у оштрој конкуренцији "ковид" извештаја и политичких догађаја. Многима је у невеселим временима измамила осмех на лице, баш као што то деценијама чине ови филмови у премијерним, па и безбројним репризним издањима.

КАКО ЈЕ НАСТАЛА ДРУГА ЖИКИНА ДИНАСТИЈА: Гидра изгубио опкладу и платио два јагњета, а сценарио написан за једну ноћ

Приватна архива

Осим првог остварења ("Луде године" 1977.), сва остала сценарија написао је Јован Марковић и тако постао главни "кривац" што породица Жике Павловића и његовог пријатеља Милана Тодоровића не силази с наших малих екрана. За само осам година (од 1980.) провео је југословенску публику кроз филмове "Дошло доба да се љубав проба", "Љуби, љуби,ал` главу не губи", "Какав деда, такав унук","Иди ми, дођи ми", "Шта се згоди кад се љубав роди", "Жикина династија", "Друга Жикина династија" и "Сулуде године"!

Јован Марковић (иначе отац историчара Предрага Марковића, песникиње и драмске списатељице Милене и деда младе глумице Мионе) биће, по речима главног продуцента, "духовни отац" и новог пројекта "Луда година" за који је сценарио написала његова кћи Милена Марковић.

о Чиме се, са ове дистанце, може објаснити толика популарност серијала и његових јунака?

- Кад смо их стварали, нисмо то имали у виду. Хтели смо да направимо комерцијални филм који ће бити прихваћен и гледан - каже на почетку разговора за наш лист Јован Марковић. - Поново сам неколико пута одгледао сва остварења и у суштини ми је сада јасно што су била тако популарна. Све приче су врло животне, једноставне и непретенциозне. Најважније је што их прихватају све генерације, без негативних реакција.

О Њихов хумор је простодушан и незлобив?

- То не умањује вредност сатиричних и других компоненти, али је важно не компликовати ствари. Гледао сам неке наше нове комедије и мислим да је у претенциозности њихов проблем... Једноставност и топлина нама су донели велики број гледалаца, па и трајну актуелност. У средишту приче је вечита шема: господин на једној страни, а на другој сељак који побеђује својом довитљивошћу. Вечита тема је и сукоб генерација. Понекад последице тог сукоба могу бити и трагичне, али ја сам га узео са најбезазленије стране. Подсетићу вас на сцену када Жика (Гидра) виче на сина што није целу ноћ дошао кући. Посвађају се, он чак извуче каиш да га бије. И шта уради Жика кад остане сам у соби? Насмеје се и каже: "Сав је на мене"! Мора мало да се патријархално "искаиша", али му је у ствари мило што је син такав.

Приватна архива

0 Да ли сте помишљали да ће прича доживети толико наставака?

- Нисам. Ушао сам у овај посао после "Лудих година" по наговору Гидре, Бете Живојиновића и осталих. Први део био је мелодрама, ја сам "повукао" на комедију и сукоб две фамилије који се на крају врло срећно завршава. Кад смо кренули са снимањем "Дошло доба да се љубав проба" нисам очекивао оволику гледанст. Толико је био посећен да нису могли да га скину са биоскопских репертоара! . Јер, посећеност је морала да падне испод 40 посто, да би филм престао да се приказује. А нама је месецима ишла сто посто! Београдски биоскоп "Звезда", на пример, са дистрибутерима из целе ондашње Југославије већ је имао договорене филмове које није могао да приказује, јер нас није могао да скине с репертоара. И онда нас је "скинула" Титова смрт. Настала је једномесечна жалост и све су комедије престале да се приказују... До тада смо, само у Београду, имали гледаност око 400-500 хиљада посетилаца. Не само у Србиј. Сећам се да је у Ријеци била толика гужва да су сломљена стакла биоскопа, толико су се гледаоци гурали да дођу до карата.

О Србијански хумор је био (и остао) омиљен у Хрватској, без обзира на политичка збивања?

- Пре годину-две у тамошњим новинама појавила се једна горка осуда публике и телевизије, зато што је од свих емитованих филмова те године на малим екранима, најгледанија била "Жикина династија". Ето, упркос чињеници што смо данас две различите државе, филм је сачувао популарност.

О И кад сте хтели да одустанете од наставака, није ишло лако?

- Сваког дана у Дому синдиката окупљала се екипа, пила кафицу и чекала шта ће да буде. Онда се деси да смо код Бате у Кораћици седели Гидра и ја. Почне прича "оћеш-нећеш", на крају, опкладисмо се у два јагњета да ћу да напишем сценарио и то за ноћ! Брже-боље њих двојица позову телефоном нашу пријатељицу и сарадницу Миру Лукић која је имала електричну машину. Увече Бата јагњад стави на ражањ, ја ујутру донесем 140 откуцаних страница, а Гидра - плати опкладу. Док смо се ми још гостили, сценарио је послат екипи. Кад сам се следећег дана вратио у Београд, снимање је већ било заказано! Објекти су остали исти, нису биле потребне никакве припреме. Тако је настала " Друга Жикина династија" ...

О Чини ли вам се да је у време вашег серијала међу родитељима и децом, па и вршњацима, постојала већ блискост него данас?

САРАДЊА С МИЛЕНОМ

О ПОСЛЕДЊИ наставак "Сулуде године" затворио је ваш серијал, сада ће Милена отворити ново поглавље са "Лудом годином". Како ћете се уклопити?

 
- Па, она има смисла за хумор. Кад пажљивије погледате њене драме, пронаћи ћете га, мада је више црн. Ако ме прими у екипу, врло радо ћу сарађивати у новом пројекту.

- Модерне комуникације све су промениле. Свет је постао глобално село.У исто време присутно је велико отуђење. Већ се генетски човек мења због тог отуђења. Губи значај и љубав и породица, пољуљани су сви односи. Бојим се да свет не иде у добром правцу. Надам се да ће се негде зауставити...Породична солидарност и блискост веома су важне животне тековине, сви се осећамо много сигурнијим када знамо да око себе имамо оне на које се можемо ослонити.

О Да ли је у "глобалном селу" и хумор изгубио аутентичност и менталитетску особеност?

- Свака генерација има неке своје штосове. Ипак, неке ствари остају увек смешне. Како може да се "превазиђе" Чаплин? То су вечне људске приче о малом човеку који се у животну сналази како зна и уме... Кад је у питању филм, промене су одавно почеле да се дешавају. Знате како је била предивна франскуска , италијанска, енглеска комедија. Нажалост, устукнуле су пред америчким филмовима, без много текста. Људи су се смејали будалаштинама. Европски хумор је сатиричнији и суптилнији.

О Многи не знају да су у СССР ваши филмови "Дошло доба да се љубав проба" и "Љуби,љуби ал` главу не губи", проглашени за најгледаније стране филмове свих времена?

- Тако је. Купили су оба филма и, уз нашу дозволу, "саставили" их и приказивали као један, у трајању од готово четири сата. Добили смо и званично признање, награду дистрибутера "Совекспорт филма" . Било је то почетком осамдесетих година. Касније је, као и код нас, биоскоп почео да губи значај. У то време је сваки колхоз имао своју биоскопску дворану. Можда толика популарност лежи и у чињенци да тада нису мали прилику да често гледају западне филмове. Два наша остварења открила су им неке младе, лепе и модерно обучене јунаке, пуне продавнице. Чуо сам касније да су се питали да ли то негде постоји, поготово у једној словенској, социјалистичкој земљи... Ипак, чини ми се да је основни разлог за велику гледаност свуда исти- њихова топлина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПЕНЗИОНЕРКА У ШОКУ: Добила три милиона динара на лотоу, а онда је полиција покренула ИСТРАГУ

ПЕНЗИОНЕРКА У ШОКУ: Добила три милиона динара на лотоу, а онда је полиција покренула ИСТРАГУ

БРИТАНСКА пензионерка Амелија Барнхам је неколико пута добила на лутрији. Мултинационални оператер лутрије је због тога ангажовао истражитеље да провере 69-годишњакињу из Лондона, а она каже како се због тога осећа као криминалац.

18. 03. 2024. у 15:10 >> 15:11

Коментари (11)

СОЦИЈАЛНА ПРАВДА: Изазови и решења за превазилажење сиромаштва и социјалне искључености