"ЛЕПОТА" ЗА МАРУ: Објављена непозната строфа великог српског песника
"СВЕ су моје жеље, Маро, у твојој глави: што год урадиш, урадила си и... проћи ће; све ће проћи. Још нешто, све ће се заборавити"
Фото архива
Ово је у споменар Марије Маре Пандуровић записао песник Владислав Петковић Дис. После много година споменар сестре песника Симе Пандуровића допао је у руке књижевном посвећенику, библиофилу и новинару Срђану В. Стојанчеву. "Новости" су прве писале да је у њему открио непознату строфу песме "Лепота" исписану Дисовом руком. После више од десет година цела песма први пут је и објављена. Нашла се у најновијем издању књиге "Најпесме Владислава Петковића Диса", коју је приредио Миодраг Радовић, а објавило Српско библиофилско друштво.
Фото архива
- Са страница споменара појавио се бисер - непозната завршна строфа песме "Лепота", како стоји у "Споменару" Маре Пандуровић, или "Увод у легенду Лепота", како је већ, чини се са рогобатним и неспретним насловом објављена у часописима и ранијим изборима из поезије Владислава Петковића Диса - објаснио је Радовић. - Дис је са Пандуровићем био у пријатељским односима и често га је посећивао. Једном приликом је маркантној и необичној Мари написао необичну посвету, а испод ње и песму "Лепота".
ПРИЧЕ СА ЗАПАДНЕ БАНДЕ
ПРИРЕЂИВАЧ "Најпесама" Миодраг Радовић (на слици) објавио је неколико збирки стихова, а недавно је изашла и његова прозна књига "Приче са западне банде". То је први део саге, заправо антисаге, о балканској фамилији Лајер (на српском - лажов), симболичног имена, јер је, како каже, много тога лажно што производимо на Балкану.
- Ово је прича или роман у фрагментима о нама какви јесмо, сићушни и незнатни, кукавни и лажни каквима се представљамо пред другима испричана из перспективе једне раштркане и распаднуте породице која у данашњем свету не представља изузетак - каже Радовић. - Обухвата скалу од несретног краја 20. века и почетка 21. која нам доноси нека нова искушења на која ћемо се навићи и која ћемо савладати, јер она су за Балканца само још једна инстанца која га води од пропасти до просперитета.
- Рукопис песме "Лепота" није ме оставио на миру. Морао сам да истражим да ли је ова песма већ била објављена - написао је у поговору "Најпесама" Стојанчев. Трагање се завршило на књизи број 55 у едицији "Српска књижевност у сто књига", под насловом "Владислав Петковић Дис - Песме", у избору и са предговором књижевника Божидара Ковачевића. Књига је изашла 1959. године у Новом Саду. На страницама 178. и 179. налазила се песма "Увод у легенду Лепота", која је први пут објављена 1910. у илустрованом седмичном забавнику "Недеља". Када се упореде строфе и наслов објављене песме и пронађеног рукописа види се да су скоро идентични. Али, само на први поглед, Фото архива
Стојанчев је открио да нису потпуно исте, почев од наслова па до броја строфа и појединих делова унутар стихова:
- Пронађени рукопис песме "Лепота" има укупно седам строфа, док их објављена песма има само шест.
"Кажи шта је било. Фото архива
И ја слушам тако,
Смрт лагано иде,
осваја планету,
Гаси цео живот
неумитно тако
Ко победа вечна,
и у целом свету
Њен се корак чује:
све испуни собом
И завлада земном
и покори гробом."
- Кад сам пронашао овај непознати Дисов рукопис песме "Лепота", знајући за његов свеопшти песнички песимизам, њен наслов испунио ме је надом да је она можда ретка песникова жеља да пева о срећи и ведрини. Наравно, преварио сам се! И у овој веома реткој за Диса, рукописној заоставштини, песник пева о духу умрлих, гробу, мртвим речима и песми славуја, мртвим очима. Можда је те давне 1908. Дис желео да младом девојчурку остави знамен своје ретке ведрине. Али, очигледно је да је он волео, и једино могао да воли и осети лепоту на свој тужан и трагичан начин - закључио је Стојанчев.
Препоручујемо
ТАМАРА ГРУЈИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Одавно не пишемо сценарија, то је урадио живот (ФОТО)
20. 03. 2026. у 12:05
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ДЕРНЕК ДО КАСНО У НОЋ: Видите како је Харис Џиновић прославио Бајрам (ФОТО)
СМЕХ, музика и богата трпеза обележили су дан, а судећи по објавама, славило се до касно у ноћ.
21. 03. 2026. у 18:51
УЗБУНА НА СЕВЕРОЗАПАДУ ЕВРОПЕ: Иранци пробали да уђу у нуклеарну базу? Иза те капије се крије најмоћније оружје
ПОРТПАРОЛ Краљевске морнарице је потврдио покушај уласка у поморску базу, али је рекао да не може даље коментарисати јер је случај предмет истраге.
21. 03. 2026. у 14:24 >> 14:25
ИРАН ПОГОДИО ДИМОНУ: Ту је ГЛАВНО нуклеарно постројење Израела - арсенал од 80 до 400 бојевих глава! Видите снимке (ВИДЕО)
Према распрострањеним уверењима, у њему се производи плутонијум за непријављени програм нуклеарног оружја, чији се арсенал процјењује на 80 до 400 бојних глава.
21. 03. 2026. у 19:30
Трамп од новинара чуо да је умро Чак Норис: Видите реакцију: "Вау, био је чврст орах - нисте желели против њега да се борите" (ВИДЕО)
ДОНАЛД Трамп сазнао је од новинара да је преминуо чувени глумац Чак Норис.
21. 03. 2026. у 12:32
ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ: Морам да саопштим вест која су ми јавили пре неколико минута
ПРЕДСЕДНИК Српске радикалне странке професор доктор Војислав Шешељ добио је још једног унука.
20. 03. 2026. у 14:40
ОБЈАВЉЕНА МАПА: "Европо, нико није безбедан - ево докле могу да досегну иранске ракете" (ФОТО)
ОВА објава уследила је након јучерашњег покушаја напада на заједничку америчко-британску војну базу Дијего Гарсија у Индијском океану.
21. 03. 2026. у 20:18
ВАШИНГТОН ПОСТ ТВРДИ: Руска служба спремала сценарио са атентатом на Орбана
РУСКА Спољна обавештајна служба (СВР) наводно је разматрала планове за утицај на изборе у Мађарској, укључујући и инсценирање атентата на премијера Виктора Орбана, у циљу јачања подршке Орбану, показује интерни документ до којег су дошле европске службе безбедности, пише данас Вашингтон пост (WП).
21. 03. 2026. у 13:35
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром
ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.
17. 03. 2026. у 19:10
Шта је заправо реaктор Димона, најстроже чувани израелски објекат - где свега има, а Израелци све строго крију? (ФОТО)
У балистичком ракетном нападу на Димону, град на југу Израела, повређено је 47 људи, који су запослени у болници. Већина повреда је узрокована шрапнелима, према израелској служби за хитне случајеве Маген Давид Адом. Димона се налази око 13 километара од нуклеарног истраживачког центра Негев.
21. 03. 2026. у 21:44 >> 22:08
Најновије из рубрике
ПОСЛЕ ТАМЕ УВЕК СЛЕДИ КАТАРЗА: У Културном центру Србије у Паризу изложба вајарки Адриане Поповић и Александре Кокотовић
Облици хибридности у стваралаштву скулпторки Адриане Поповић и Александре Кокотовић изложени су у Културном центру Србије у Паризу. Изложба носи то име, због разноликости у облицима и коришћеним материјалима.
22. 03. 2026. у 12:46
МАЈКА СВЕТОГ САВЕ КАО ИНСПИРАЦИЈА: Дело Драгана Дамјановића о Светој Анастасији добија међународно признање
ПОСЛЕ више од осам векова, српска књижевност добила је прво и до сада једино романсирано дело посвећено Светој Анастасији, мајци Светог Саве.
20. 03. 2026. у 15:22
ТАМАРА ГРУЈИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Одавно не пишемо сценарија, то је урадио живот (ФОТО)
ЕМИСИЈА која већ годинама враћа веру у људе и показује да хуманост није изгубљена, "Радна акција са Тамаром" поново је пред гледаоцима сваке среде, у 21.45, на Првој ТВ.
20. 03. 2026. у 12:05
ЗАВЕСУ ПОДИЖЕ "УДОВИЦА ЖИВОГ ЧОВЕКА" ЗВЕЗДАРА ТЕАТРА: Вечерас ће у Јагодини почети 51. издање "Дана комедије"
ГРАД на Белици ће наредних седам дана бити престоница културе јер се од вечерас до 27. марта одржава 51. издање фестивала „Дани комедије“, једног од најдуговечнијих и најпрестижнијих позоришних фестивала у Србији и некадашњој СФРЈ.
20. 03. 2026. у 06:45
ПО ДИРКАМА НЕ "ПУТУЈЕ" ЛОГИКА, ВЕЋ ОСЕЋАЊА: Интервју - Полина Осетинска, руска пијанисткиња
НЕПОСРЕДНОШЋУ са којом је званично отворила прошлогодишњи 57. Бемус, а потом и виртуозношћу наступа са виолинистом Максимом Венгеровим, добитником награде Греми, Полина Осетинска напречац је освојила овдашњу публику. Цењена руска пијанисткиња поново је била гост наше престонице и одржала концерт 17. марта, на сцени Народног позоришта.
19. 03. 2026. у 12:00
Коментари (0)