ПОГЛЕД ИСКОСА :Природу насликао природом

Током јуна у угледној београдској Галерији Куће легата трајала је већа самостална изложба слика Ђорђа Станојевића (1974) под називом "Сонари".

Галерија Куће легата

Професор на Факултету савремених уметности и на Академији за уметност и конзервацију у Београду Станојевић је оснивач и уметнички директор платформе Nauture&Art, која се бави повезивањем природних са уметничким процесима. Реч је о једном од најавангарднијих српских сликара, парадоксално и најдубље утемељених у традицији. Пионир је еколошке уметности у Србији и одличан теоретичар. Његови радови су наизглед моћне апстрактне слике, али док је Ото Бихаљи-Мерин мислио да постоји спољна веза сличности између апстрактних радова и природног макро и микро света, дела овог ствараоца долазе директно из природе и космоса.

Сликар, или можда боље рећи визуелни уметник Ђорђе Станојевић ствара несвакидашње слике од земље. Боје су од земље и помоћу њих добија структуру земље на површини својих дела. Његови пигменти су природни, као и препаратуре, груба платна и дрвени рамови. Таквим приступом слици близак је и авангардној новој архитектури од земље, са најбољим термичким својствима. Његова слика је природа у малом, микрокосмос као израз макрокосмоса. Он допушта да природа доврши слику, доцрта је и дослика у кругу садејства, заједно са уметником. Излажући своја дела киши, мразу, снегу, слани, сунцу, месецу, ветру и атмосфералијама сваке врсте, ствара заједно са природом, што је познато у историји авангардне уметности, али не као заснивање скоро класично решеног сликарства. Природа на крају даје колорит, детаље, кристалну или минералну форму и сазданост слике, разливања и цурења по њој. Уместо уметних, намерних, вештачких цурења боја код Џексона Полока и представника њујоршке школе апстракције (школе апстрактног експресионизма), тзв. dripping-а, коме претходе надреалистичке декалкоманије, као посебан ликовно живописан вид отиснутог цурења боја на слици, Станојевић допушта да такве трагове ствара сама природа, он слика природом и природа слика помоћу њега. Тако природа природу природом ствара, или другачије речено, долази до потпуне таутологије сликарског чина.

Дела овог несвакидашњег мајстора истовремено су апстрактне слике али и пејзажи, прикази шуме, брда и долине, као његових најчешћих мотива. Истовремено апстрактна и миметичка, његова остварења често залазе и у фантастичну појавност, у том опусу има места и за дефинисање слике као фантастичног пејзажа, те најређе врсте фантастичног сликарства. Опус овог уметника колористички је богат, слика је процес, садејство, стање мишљења и осећања. Претходне црно-беле "хладне" слике замениле су колористички богате и "топле", а "Сонари" су у целости изведени у најдуховнијој - плавој боји, која чини Галерију храмовним простором, уводећи посматрача изравно у трансцендентно искуство.

Препоручујемо

Култура

0 2

ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву

03. 01. 2026. у 14:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације