ИНТЕРВЈУ МАЈА ЛУНДЕ: Одрасла сам са постером против нуклеарног оружја изнад трпезаријског стола

Ана Попадић

недеља, 12. 07. 2020. у 20:46 >> 20:46

ИНТЕРВЈУ МАЈА ЛУНДЕ: Одрасла сам са постером против нуклеарног оружја изнад трпезаријског стола

ЕПА

ДА ли можете да замислите свет без пчела? Норвешка књижевница Маја Лунде (1975) измаштала је такав свет у свом бестселер роману "Историја пчела", који је, у преводу Радоша Косовића, код нас објавила издавачка кућа "Одисеја"

Као својеврстан подсетник на то колико људска цивилизација зависи од опстанка ових изванредних бића, Мајин роман прати три генерације пчелара - прошлу, садашњу и будућу, и уз приказе породичних односа говори о важној, нераскидивој вези човека и природе.

"Историја пчела" је Мајин први роман за одрасле, после неколико књига за децу и тинејџере. Одмах по објављивању, 2015, постала је међународни бестселер и преведена је на 35 језика. Мрачна визија наше планете без пчела приказана је изузетно уверљиво, што и не чуди, јер је њена ауторка годинама темељно проучавала ту тему. Еколошки изузетно освећена, Маја Лунде у многобројним интервјуима за медије широм света с посвећеношћу говори о томе да је важно какву будућност остављамо својој деци. Њена друга књига (из планираног климатског квартета) "Плаветнило" требало би да се појави на предстојећем Београдском сајму књига у октобру.

- Волела бих да дођем у Србију, да се упознам са читаоцима, ако то ове јесени уопште буде било могуће. Ако не, надам се да ће убрзо бити нове прилике за сусрет - каже, у ексклузивном разговору за "Новости", норвешка бестселер ауторка Маја Лунде.

"Историја пчела" објављена је пре пет година и постала бестселер. Чини се да је ваша апокалиптична визија света данас актуелнија него икад пре. Да ли сте очекивали такве реакције?

- Нисам очекивала ништа, ни приближно ономе што се десило. Не могу вам рећи колико сам захвална свима који су омогућили да моје књиге последњих пет година пропутују цео свет. Случај одумирања пчела, познат као ЦЦД синдром или синдром пропасти пчелињих колонија, несумњиво би, и без моје књиге, био у фокусу, јер је то изузетно важна тема. А ако је мој роман на било који начин утицао на подизање свести о овом и другим климатским питањима код шире публике, као аутор не могу бити срећнија.

Ваше романе стављају у нову категорију cli-fi, односно, климатске фикције која се бави изазовима глобалног загревања. Да ли су вам еколошке теме одувек биле важне?

- Да, апсолутно! Одрасла сам с постером против нуклеарног оружја који је био окачен на зиду изнад трпезаријског стола. Родитељи су са мном говорили о климатским променама и важним друштвеним питањима још док сам била мало дете, и ја се трудим да то исто радим са мојом тројицом синова.

ЕПА

Маја Лунде



"Историја пчела" је упозоравајућа, али и пуна наде. Да ли сте оптимиста или песимиста по питању наше будућности?

- Рекла бих да сам помало од обоје. Припремајући се за ову књигу прочитала сам много вести и провела много времена на истраживању. Када схватиш колико наша планета последњих деценија "чврсто" иде у погрешном правцу, неминовно је да с времена на време западнеш у неку врсту очаја. На срећу, на свету има много бриљантних научника, активиста, мислилаца, који неуморно раде да промене нашу свест, а тако и нашу будућност. А једна ствар која ми показује да има светла на крају тунела је кад видим да су људи спремни на велике промене зарад бољитка свих нас.

Око чега ће се, по вашем мишљењу, водити ратови у будућности: воде, хране, расних питања...?

- Верујем да ће оскудица многих природних ресурса, као резултат климатских промена, у будућности довести до конфликта као што сам описала у роману "Плаветнило". Због недостатка основних ресурса људи постају очајни и бесни и врло често траже кога да окриве, а као последица долазе сукоби засновани на расној основи или религији.

Важан део романа је прича о породичним везама, родитељским очекивањима, наслеђу... Да ли породица и традиција имају своју вредност и у данашњем свету?

- Сматрам да ће те блиске везе бити заувек оно што нас мотивише у животу и дефинише као особе. Потреба да створите бољи живот за своју децу није само питање свесног избора, већ дубоко укорењена биолошка потреба, без обзира на то да ли живимо у пећинама или у урбаним вишеспратницама.

Ода Берби

 

Као мајка троје деце, како "контролишете" своја родитељска очекивања?

- Бити родитељ значи суочити се са сопственим недостацима. Већина родитеља жели да своју децу подиже и васпитава на савршен начин. Али као што знају сви који су то покушали, разлика између жеља и идеала и реалности свакодневице је разочаравајуће велика. Током карантина ово је, чини ми се, постало очигледније, јер смо морали да балансирамо између улоге учитеља и родитеља. Себи сам као највећи приоритет задала да као породица што више времена проводимо заједно, као и да сваке године супруг и ја одвојимо неколико недеља када ћемо се у потпуности изоловати од посла. Са својим синовима често разговарам о свету око нас и ономе шта се дешава, баш као што су то моји родитељи чинили са мном. Изузетно ми је стало до тога да моја деца разговарају и активно учествују у свим важним питањима.

Написали сте неколико књига за децу и тинејџере. Да ли су нове генерације заиста толико различите у поређењу са оним ранијим?

- Оно што их чини радикално другачијим је њихово "дигитално детињство" и све његове добре и лоше стране. Као писцу, важно ми је да покушам да понудим алтернативу екрану, да пишем приче које су атрактивне и пријемчиве и на папиру. Мислим да је књижевност драгоцена као уточиште од силне "онлајн буке". У исто време, данашња деца и омладина су изузетно упућени и осетљиви на многа важна питања савременог света.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)