Заштита ћирилице још далеко од Скупштине: Предлог Министарства није прошао ни кроз Владу

КУЛТУРНИ живот у Србији је уз све потешкоће играо важну улогу током последње четири године, у једном прилично узбурканом духу времена. Може се рећи да је наша култура, на домаћем и међународном плану, надмашивала габарите ове земље...

Фото Катарина Михајловић

Ово је између осталог рекао Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, сумирајући јуче у Клубу посланика, резултате протеклог циклуса сазива министарства на чијем челу је од 2016. године, а уочи предстојећих избора. Са својим тимом (слика горе), помоћницима и државним секретаром, медијима и јавности представио је оно што сматра да је најбитније што је урађено у овом ресору.

- То су биле четири године прожете великим радом и надахнућем, али и објективним потешкоћама - казао је Вукосављевић.

Упитан да изнесе оно чиме није био задовољан, истакао је да је то што у правој мери није прихваћена измена и допуна Закона о језику и писму, јер би то битно унапредило положај и статус ћирилице.

- Једноставно овлашћени предлагач Секретаријат за законодавство за то није имао слуха - додао је министар.

Друга ствар, којом је само делимично задовољан је чињеница да је стицајем процедуралних околности, Стратегија културног развоја Србије од 2020. до 2030. била усвојена на Влади, али није стигла да уђе у скупштинску процедуру.

- О њој ће разматрати посланици следећег сазива - објашњава Вукосављевић, додајући да измена и допуна Закона о језику и писму није прошла ни први степеник - Владу.

Министар је половично задовољан и повећањем буџета за културу, који је растао у неком проценту последњих неколико година, ако се изузме пандемијски период, а незадовољство постоји и када је у питању језик који се користи у нашим медијима:

Фото: Новости архива

- У једном делу медијске сцене толеришу се и говор мржње, искључивости, као и језички репертоар који није стандаран, а за који се ми залажемо. Медији јесу рефлекс времена и духа друштва, тако да ми не можемо само на медије да обраћамо пажњу када је у питању култура говора, већ на цело друштво.

Најзначајније ствари које су постигнуте у четворогодишњем периоду за Вукосављевића су завршетак реконструкција МСУ и Народног музеја, као и активно примењен принцип децентрализације културне политике:

- Помоћ од преко 700 милиона динара, такозваним малим градовима и варошима, била је директан покретачки моменат за обнову, развој или одржавање културног живота - рекао је министар, уз напомену да је на међународном плану покренута идеја отварања наших културних центара у свету. - Када је била реч о угрожености наших споменика на КиМ, борили смо се, писали смо римском папи и римској курији, Унеску. Мислим и да је Повеља о српском културном простору потписана са РС, у духовном смислу била један важан симболички искорак.

Као позитивне помаке навео је и борбу за очување ћириличког писма, културе говора, али и углавном правичну расподелу средстава на конкурсима, афирмисање духа културе ...

На питање да ли у периоду после избора себе види на месту министра културе и информисања, одговорио је:

- О томе не размишљам. Мој задатак је да се бавим пословима који су ми поверени у периоду у ком постоји воља или сагласност да их обављам. Када те околности буду престале да постоје, бавићу се нечим другим, а ако наставе да постоје, радићу овај посао. Немам никакав лични став с тим у вези. Трудим се да дужност која ми је додељена, заједно са својим колегама, обављам на најбољи могући начин, а јавност је ту, као и доносиоци одлука, да о томе суде - закључио је Вукосављевић.

УПЛАТА САМОСТАЛЦИМА ОВИХ ДАНА

ПАНДЕМИЈА је задала ударац култури, као и другим секторима, па је буџет морао да буде скраћен, али то се односи на читав свет. Србија је у складу са својим економским положајем, финансијама и потенцијалима интервенисала, поготово када је реч о помоћи самосталним уметницима, који очекују коначну исплату ових дана, обећао је Вукосављевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације