ИЗДАЊА КОЈА СВЕДОЧЕ О ИСТОРИЈСКИМ ТРЕНУЦИМА: У Експо плејграунду први пут изложене старе и ретке књиге из Института за културну дипломатиј

ВЕЋИНА посетилаца овогодишњег Сајма књига и не зна да се, само неколикостотина метара од хала 1 и 4, где се одржава смотра писане речи, налазикњижевно благо - изложба старих и ретких књига. У стакленим витринама, под неонским светлом, изложене су књиге које су преживеле векове. Од "Кине" Атанасијуса Кирхера из 17. века, првог превода "Чича Томинеколибе" до прве српске фото-монографије коју је урадио Ђорђе Стојановић.

Фото Драган Кујунџић

Изложбу у оквиру Експо плејграунда, у засебном делу комплекса, као део кампање "Читај за човечанство" приредио је др Адам Софронијевић, заменик управника Универзитетске библиотеке у Београду и саветник за културне програме "Експо 2027".

- На изложби су нашој јавности први пут представљена дела из колекције Српског института за културну дипломатију - каже Софронијевић за "Новости". - Изабрали смо осам књига, по једну за сваки дан сајма. Оне сведоче о историјским тренуцима у којима је писана реч спајала народе, идеје и епохе.

Фото Драган Кујунџић

Најстарија књига на изложби је "Кина" немачког језиуите Атанасијуса Кирхера. Она се сматра једним од најзначајнијих европских дела 17. века о Кини. Објављена је 1667. у Амстердаму.

- Ово је прва књига преко које је модерна Европа упознала Кину на свеобухватан и претежно истинит начин - истиче Софронијевић. - Изузетно редак и вредан примерак првог издања књиге која је променила историју и чији траг и данас обликује неке од најважнијих међународних односа.

На изложби је и прво издање на српском језику "Чича Томине колибе" (1853, Беч), објављено само годину дана после првог издања у САД.

- То што се ова књига тако брзо нашла и пред српским читаоцима говори да је српско друштво у то време тежило за слободом и правдом - каже аутор изложбе. - Ово издање посебно је и по томе што је преводилац Милан Д. Рашић, заборављени просветитељ, објавио књигу у шест свезака како би кредитирао купце. Желео је да ова књига има што више читалаца. Изложили смо и прво издање прве српске књиге о ратовању из 1885. данас заборављног аутора Станојла Стокића, кога бисмо могли назвати српски Сун Цу или српски Клаузевиц пошто је први у нашем народу на организован и веродостојан начин обрадио тему рата и ратовања.

У поставци је и изузетно редак примерак луксузног првог издања прве фото-монографије Србије "Србија у сликама" Ђорђа Станојевића, професора и ректора Универзитета у Београду. Станојевић се током Првог светског рата упознао са фотографијом на међународној изложби електрике у Паризу 1881. године, а на међународној изложби Балкана 1907. у Лондону представио је Србију са 99 фотографија што се сматрало за једно од најпотпунијих међународних представљања наше земље до тада. На изложби је још једна његова публикација, која је међу првима представила Европи и свету страдање Србије у Првом светском рату. Потресне фотографије утицале су да Карнегијева фондација после рата финансира изградњу Универзитетске библиотеке у Београду.

Фото Драган Кујунџић

- Представљен је и званични документ британског парламента о бомбардовању Београда 1862. године, објављен по наредби краљице Викторије - каже Софронијевић. - Први пут у историји Србија је била тема парламентарне расправе у Британији. Пред публиком је и "Историја Византије", машином куцани уџбеник професора Драгутина Анастасијевића, оснивача Катедре за византологију 1906. године, као треће у Европи, после Минхена и Сорбоне.

У читаоници Експо игралишта посетиоци имају прилику да прелистају примерке књига из породичних библиотека познатих интелектуалаца и уметника, које је обезбедило Удружење "Адлигат". На полицама су књиге Михаила Петровића Аласа, Павла Вуисића, грофа Иље Кутузова, Ружице Сокић, Петера Урбана, Урсуле Шондхајм, Феликса Пашића, Донке Шпичек, Добрашина Јелића и Добрила Ненадића.

- Кампања "Читај за човечанство" је први корак на великом и важном путу повратка књиге у руке читаоца, не да бисмо је поклонили и гледали на полицима, већ да бисмо је читали и изграђивали навику неодустајања, до последње странице, до последње књиге на полици, до последње идеје коју нам штампаним речима, кроз време и простор шаље писац. "Читај за свет" показује да читање није више само важно за онога који чита, већ за читаво друштво. Питање ратова, друштвених сукоба, климатских промена, економских санкција, не могу се смислено разматрати и решавати у оквиру пажње од једног минута која нам без читања једино преостаје - закључује Софронијевић.

Препоручујемо

Култура

0 1

СОПРАН СОЊА ШАРИЋ КОСОВАЦ О ТРАДИЦИОНАЛНОМ ИЗВОЂЕЊУ "СЛЕПОГ МИША" У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ: Раскош музичке комедије

30. 12. 2025. у 15:54

Култура

0 0

МУЗИЧКА ДЕШАВАЊА КОЈА СУ ОБЕЛЕЖИЛА ПОЧЕТАК ДЕЦЕМБРА: Од камерног звука до разбарушеног надахнућа

29. 12. 2025. у 10:02

Култура

0 0

КРАЈ ЈЕДНЕ ЕРЕ: Преминуо члан култне групе The Cure

26. 12. 2025. у 20:19

Култура

0 2

НОВОГОДИШЊА ЧАРОЛИЈА УЗ CIRQUE DU SOLEIL: 20 одсто попуста на представу „OVO“

26. 12. 2025. у 12:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације