ФИЛИГРАН, НАЈФИНИЈА БАШТИНА: У Манаковој кући, радионица старог заната подсећа на национално нематеријално наслеђе

Миљана Краљ

31. 07. 2025. у 19:00

У ЈЕДНОЈ од најстаријих зграда у нашој престоници, подигнутој на старом путу, који је повезивао Варош-капију и београдску четврт Савамалу, у простору Манакове куће, данас на углу улица Краљевића Марка и Гаврила Принципа, Етнографски музеј традиционално организује представљање старих заната.

ФИЛИГРАН, НАЈФИНИЈА БАШТИНА: У Манаковој кући, радионица старог заната подсећа на национално нематеријално наслеђе

Фото промо

Тренутно, ту се одржава летња школа филиграна, под називом "Десет дана филиграна", која ће трајати до 2. августа.

Филигрански занат, који је током историје био веома раширен у нашем старом златарству је 2016. године уврштен у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије. Једном од најлепших техника обраде метала, правио се накит од сребра и злата, а овај занат најчешће је био заступљен у градским срединама, још од средњег века. Филигрански накит је део и народног украшавања и у сеоским срединама, а прстење, гривне, наушнице и огрлице се наслеђују и поклањају приликом рођења, крштења, свадби.

Фото Етнографски музеј

Радионица филиграна у Манаковој кући

- Ова радионица представља ретку прилику да се заинтересовани учесници, без обзира на претходно искуство, упознају са филиграном префињеном, ручном техником обраде метала која има дубоке корене у српском средњовековном златарству и дугу традицију на нашим просторима - објашњава виши кустос и организатор програма радионица у Манаковој кући, Милена Ђурица. - Филигран се данас враћа као савремено уметничко изражајно средство, спајајући лепоту старог заната са модерним дизајном.

Старобалканска архитектура

ДАНАШЊИ депаданс Етнографског музеја, добио је име по једном од власника куће - Манаку Михаиловићу, цинцарском досељенику из Македоније, а то име је задржала и до данас. Пример је старобалканске градске архитектуре коју одликује дрвена бондручна конструкција испуњена ћерпичем, истурени доксати и тремови, кровни покривач од ћерамиде и пропуштене стрехе. 

Рад у школи одвија се у два дневна термина (од 11 до 14 и од 17 до 20 часова) како у аутентичном амбијенту саме Манакове куће, тако и у њеном дворишту, испод хладовине старог дуда. Полазници под менторством Иване Станковић, истакнуте уметнице и дугогодишње сараднице Етнографског музеја, кроз практичан рад могу да усвоје основне и напредне технике филиграна, од првих корака израде жице, преко обликовања, лемљења и састављања, па све до завршне обраде, полирања и уколико то рад захтева уметања полудрагог и драгог камења.

- Учесници ће кроз десет дана имати прилику да осмисле и израде свој лични, уникатни комад накита, и тако на непосредан начин искусе лепоту ручног рада, вредност традиционалног занатства и потенцијал уметничког изражавања кроз материјал. Поред стицања практичне вештине, ова радионица омогућава дубље повезивање са културним наслеђем и развија свест о значају очувања старих заната у савременом контексту - истиче Ђурица.

Фото Етнографски музеј

Прстен из збирке Етнографског музеја, Приштина, крај 19. почетак 20. века

Иначе, Етнографски музеј у својој збирци накита, која броји 3.000 предмета, највећим делом из 19. и 20 века, мада има и старијих примерака ових обележјa друштвеног положаја, сталежа, религиозне припадности, као и прелазних и пролазних статуса у животу, чува и један део изузетно вредних филгранских радова.

Народне ношње као инспирација

НА спрату Манакове куће је постављена стална изложба под називом "Народне ношње и накит централнобалканског подручја из XIX и првих деценија ХХ века". Изложене су ношње шопског, моравског и вардарског комплекса. У приземљу Манакове куће је галеријски простор за повремене изложбе и различите програмске активности инспирисане српском традиционалном културом, као што су концерти, предавања, курсеви старих заната, попут ове радионице филиграна.

Школа филиграна, која је организована у Манаковиј кући, намењена је свима који желе да се окушају у изради накита, науче нешто ново или једноставно проведу део лета креативно. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

КАРЛЕУША ОТКРИЛА ЦЕЦИ ИСТИНУ О СНАЈИ: Није остала равнодушна на речи о Вељку и Богдани