БУДИЛНИК НАРОДНЕ СВЕСТИ: На 68. Фестивалу фестивала у Требињу изложба "Родоначелници српског театра"

ПОЗОРИШТЕ је код свију народа било чувар народног језика,будилник народне свести,народног поноса и свију народних врлина; школа и уточиште свега што је добро,лепо и узвишено: јасна сведоџба пробуђеног у народну духовног живота; поуздано мерило његове способности за цивилизацију; живи знак потпуне народне самосталности и јемац народне будућности и величине.

фото И. Маринковић

Овим делом из беседе Јована Ђорђевића, првог управника Народног позоришта у Београду, аутор изложбе "Родоначелници позоришног живота код Срба" др Милован Здравковић - уводи посетиоце у причу о првим, знаменитим позоришницима. Међу корицама каталога нашло се њих тридесет петоро посвећеника (глумаца, писаца, комедиографа, песника, управника) који су упознавши се са моделом немачког и аустрогарског театарског модела поставили његове темеље на нашој сцени.

- Радећи као професор позоришне продукције и историје позориша,пишући књиге и истражујући позоришни живот код Срба,приметио сам да није довољно обрађен утицај позоришног живота на културу Срба - каже Милован Здравковић, чија је изложба синоћ, у оквиру пратећег програма, отворила 68. Фестивал фестивала у Требињу. - Значајан допринос дали су томе позоришници рођени у Војводини током 18. и 19.века. Понети својим родољубљем кренули су да помогну Србији која се тек ослобољала турске власти. Преко Београда и Земуна многи су тада одлазили у Европу, а онда се после усавршавања враћали у Србију.

Међу тридесетпеторо одабраних позоришника, много је познатих, али и непознатих имена:

- Уз сопствена истраживања, ослонио сам се и на она из Позоришног музеја Србије, као и неке енциклопедијске податке.Пре свега, морам да нагласам да је кнез Милош, још као трговац, путовао Евопом. Често је боравио у Бечу, Пешти,Темишвару, Дубровнику, Трсту, Венецији. Схватио је значај позоришта за национално окупљање и стварању државе, зато је и позвао усатавописца и дипломату Димитрија Давидовића и Јосифа Шлезингера, диригента и композитора, наложивши им да се направе позориште по европским узорима. Њих двојица заслужни су за стварање Књажевско -српског театра 1835. у Крагујевцу. После тридесетак година кнез Михаило позвао је,пак, Јована Ђорђевића да дође у Београд и оснује Народно позориште.

У родоначелнике се,наравно, између осталих, сврстава Јоаким Вујић (први управник крагујевачког театра), Јован Стерија Поповић, Лаза Костић, Коста Трифковић, Тоша Јовановић, Јанко Веселиновић, Милка Гргурова, Чича Илија Станојевић,па и песник Јован Јовановић Змај. Откуд знаменити песник у друштву позоришника?

- Змај је један од оснивача Српског народног позоришта у Новом Саду,а током две године и драматург Народног позоришта у Београду. Остао је упамћен по увођењу "дуплих" глумачких подела,а и по томе што је већу пажњу посветио страном репертоару.

На питање да ли се међу родоначелницима издваја неко о коме се данас неправедно мало зна, Здравковић одговара:

- Поменули смо Шлезингера. Из Сомбора су га довели у Србију Давидовић и Јоаким Вујић. Основао је први позоришни и војни оркестар у Крагујевцу. Када се престоница преселила у Београд, нема ни једне значајније представе у којој није учествовао као композотор или диригент. Уосталом, он се сматра зачетником жанра комада са певањем у српском театру. Колико је био значајан, говори податак да је овде публика једно време диригенте називала "шлезингерима".

Иначе, Здравковићева "премијерна" изложба била је у Краљеву,потом је постављена у Ужицу, Прокупљу, Блацу, а од јесени биће и у Зајечару, Врању и Београду.

Препоручујемо

Култура

0 2

"ЗОРАН ГРМАШ - ГРАФИКЕ" Изложба у Галерији Академије уметности, 12. јануара

09. 01. 2026. у 13:58

Култура

0 0

„СВЕТИЊЕ САНКТ ПЕТЕРБУРГА“ У ВРШЦУ: Изложба фотографија две руске светиње отворена до 30. јануара

09. 01. 2026. у 13:56

Култура

0 0

ДЕСЕТОГОДИШЊА ЕМИЛИЈА ОЧАРАЛА ПУБЛИКУ: Божићни концерт у Великој дворани Коларчеве задужбине окупио 60 музичара

09. 01. 2026. у 05:00

Култура

0 2

ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву

03. 01. 2026. у 14:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације