ПОЗОРИШНА КРИТИКА: (Анти)ратнички плес у балетским ципелицама

Драгана Бошковић

24. 05. 2025. у 08:00

ИСТИНСКА звезда овдашњег глумишта, Емина Елор, најпознатију профитерку, која, вукући своја кола са троје деце, рат користи као добро тржиште је великим делом одиграла на врховима прстију, у балетским ципелицама.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: (Анти)ратнички плес у балетским ципелицама

фото приватна архива

Опште је познато да балетска уметност тражи велику жртву, делом и због крвавих ножних прстију, као сталног пратиоца игре. На тој муци је Пројковски засновао Брехтов епски "В ефекат", који не дозвољава да гледалац стекне емпатију према јунацима, у циљу неопходног друштвеног ангажмана. У представи Дејана Пројковског (драматург Роберт Ленард) "онеобичавање" Брехтовог типа је било дискретно, често преплетено са драматиком, природном пратиљом ратних сцена, пуних насиља и покрета (кореограф Олга Панго).

Кореографске нумере и обавезни сонгови (по себи одлични), који дају актуелност најпознатијем антиратном комаду у светској драматургији су изгубили примат пред сликама данашњих патњи недужних у ратним сукобима. Редитељ је померио тежиште нарације епског театра са Мајке Храброст на њену децу (Даниел Тот, Чаба Бенце Кемивеш и Дина Дедовић Томић, изврсни) страдалнике ратних околности, али и начина живота којим их мајка (зло)употребљава у мутним профитерским пословима. "Рат једе своју децу" је реченица Мајке Храброст (надимак јој је остао из успешне пљачке у неком окршају, без кореспонденције са мајчинском жртвом), када изгуби све троје и тако постане претходница свих страдалих мајки и деце, до данас. Емина Елор је са великим умећем провела своју (анти)хероину кроз велики регистар трансформација, од радости, љубави, наде, до дубоке туге, што није примерено Брехтовом циљу, да догађај на сцени буде само окидач за акцију, побуђену у гледаоцу. Ипак, магија, увек присутна у игри ансамбла Новосадског позоришта је, у визији Дејана Пројковског (сценограф Валентин Светозарев, костимограф Ивана Ристић, музички пасажи Горан Трајковски и Зоран Бале Булатовић), саткала оригинални сценски протест против рата и страдања недужних у њему. После грандиозних подухвата са овим ансамблом, "Ане Карењине" и "Ричарда Трећег", Пројковски се у "Мајци Храброст и њеној деци" окренуо интимнијој, трагичнијој причи о трагедији деце у ратном вихору, свесно ризикујући да изађе из оквира задатог Брехтовог недрамског ангажмана.

Фото С. Дорошки

У игри носилаца идеје насилника и жртава у дугогодишњем рату између католика и протестаната, што је Брехтов миље, Золтан Шимер, Роберт Ожвар, Иштван Кереши, Габор Понго су јарко оживели "псе рата", док су Арпад Месарош, као Кувар и Атила Немет, као Свештеник, били доказ истинитости изреке "неком рат, неком брат"... Ивета Потје Габријеле Црнковић је била истинити глас разума и одсутне логике, сведок страдања и жртва, не мања од других... Фреску насиља и патње ефектно су чинили и Данијел Хуста, Даниел Гомбош, Бенце Салаи, као и упечатљива Ливиа Банка.

Ова необича поставка, како за Брехта, тако и за Пројковског, оставила је, захваљујући својој болној актуелости и мајсторству ансамбла Новосадског позоришта, јак утисак крика који је био неопходан одговор на досадашњу незаслужену патњу невиних.

Јаук који траје и, својим непролазом, односи нове жртве, унедоглед.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ВЛАХОВИЋ ПРОПУШТА ДЕРБИ, АЛИ ДВА СРБИНА МОГУ ДА ОДЛУЧЕ ИСХОД: Милинковић Савић био херој Наполија а сада се нада првој победи над Јувентусом