ТУМАЧ НАШЕ СУДБИНЕ: У Београду преминуо академик, историчар Михаило Војводић
ИСТОРИЧАР изузетних истраживачких квалитета, који је обрадио многе важне теме везане за општу и националну историју Михаило Војводић, преминуо је јуче у Београду, у 87. години.
Фото САНУ
Својим научним и педагошким радом оставио је неизбрисив траг, а његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупно српско друштво, науку и културу, саопштено је из САНУ.
Рођен на Цетињу 1938. године, један је од наших најзначајнијих историчара, дипломирао је на Групи за историју Филозофског факултета у Београду 1960. године. На истом факултету је магистрирао 1964, а докторску дисертацију "Скадарска криза 1913. године" одбранио је 1966. Академску 1964/65. годину је провео на специјализацији у Француској.
За асистента на Катедри за општу историју новог века Филозофског факултета Универзитета у Београду изабран је 1961. На матичном факултету прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1980. године. Такође, на истом факултету обављао је дужност шефа Катедре за општу историју новог века, управника Одељења за историју (1988-1990) и декана (1998-2000).
Био је и председник руководећих, односно научних већа на Универзитету у Београду, Историјском музеју Србије и Историјском институту Црне Горе.
Поље његовог научног интересовања обухватало је општу и националну историју новог века, посебно развитак Источног питања, међународне односе Србије и политику великих сила на Балкану. Као и своју докторску тезу, велики број радова посветио је тематици балканских ратова. Проучавајући разне теме из националне историје сагледавао их је у контексту међународних односа и историјских процеса у Jугоисточној Европи.
Фото промо
Из његове богате библиографије издвајају се монографије: "Србија у међународним односима крајем XIX и почетком XX века"(1988), "Путеви српске дипломатије: Огледи о спољној политици Србије у XIX и XX веку" (1999), "Изазови српске спољне политике (1791-1918)" (2007), "Године неизвесности: Србија у међународној политици 1903-1908" (2021), "Балкански расплет: Oтпор Србије страним интересима на Балкану(од Анексионе кризе до Великог рата)" (2024).
Личности и делу Стојана Новаковића посветио је студије: "Стојан Новаковић и Владимир Карић" (2003), "Петроградске године Стојана Новаковића (1900-1905)" (2009), "Стојан Новаковић" (2012), "Само својим путем: Стојан Новаковић у скупштинском и јавном животу Србије 1905-1915" (2015). За дописног члана САНУ изабран је 2009, а за редовног 2015. године.
Признања за научни рад
ЗА свој научни рад Војводић је добио многобројна признања, међу којима се издвајају: Награда Вукове задужбине за науку (2012), Награда "Владмир Ћоровић" (2012) и Повеља Универзитета у Источном Сарајеву.
Препоручујемо
ЏЕЈН ОСТИН КАО „ВЕЛИКА СЕСТРА” МИР-ЈАМ: Како је једна Енглескиња освојила српска срца
19. 02. 2026. у 16:49
КАТАСТРОФА У ВАШИНГТОНУ: Трамп одобрио ванредно стање
АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп одобрио је декларацију ванредног стања за Вашингтон како би савезне власти помогле при санацији канализационе катастрофе која је почела прошлог месеца.
22. 02. 2026. у 13:41
ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом
БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.
16. 02. 2026. у 15:09
ПОРЕКЛО ВАСИЛИЈА КОСТОВА: Рођен у Београду, али његови родитељи НИСУ одатле - славе Светог Луку
ВАСИЛИЈЕ Костов одавно више није само млада нада Црвене звезде. Никако! Он је један од мотора и покретача црвено-беле чете, а то показују и голови које даје на великим мечевима.
22. 02. 2026. у 18:50
Коментари (0)