БАШТИНА ПОНОВО ПРЕД ЧИТАОЦИМА : Осавремењена је „Граматика српска или писменица“ Јована Поповића (ФОТО)
КЊИГА „Српска граматика или писменица“ из 1843.године Јована Поповића, свештеника, учитеља и уредника неколико периодичних публикација, једна у низу граматика српског језика (са данашњег аспекта – доситејевског), написана током језичког фронта између вуковаца и традиционалиста - поново је пред читаоцима.
Фото : Матица српска / Б. Лучић
Одељење за књижевност и језик Матице српске у Новом Саду објавило ју је у оквиру Едиције „Језичка баштина“ из пера приређивача проф. др Исидоре Бјелаковић и мср Бранислава Веселиновића.
Приређивачи истичу да Поповићева Српска граматика представља публикацију приређену у оквиру пројекта Матице српске “Писци предстанадардног периода српског књижевног језика и њихова дела“. Смисао овог подухвата је да се богата књижевнојезичка баштина Срба у 18. и 19. веку, често запостављана и заборављана, приближи ширем кругу читалачке публике.
- Настала у тзв. предстандардном периоду, најчешће штампана традиционалном нереформисаном ћирилицом и писана на једном од књижевних језика невуковског типа (у овом случају – на славеносрпском) многа дела остала су неприступачна савременим читаоцима. Из тог разлога, она су сада транскрибована савременом ћирилицом - у уводном слову „нове“ Поповићеве Граматике наводе професорка Бјелаковић и мср Веселиновић.
Приређено издање подразумева репринт оригиналног текста, паралелни транскрипт и, на крају, речник непознатих и мање познатих речи. Реч је, истовремено, и о фототипском издању које прати транскрипт, а интерпретација текста олакшана је речником мање познатих речи. На тај начин, сачувана је аутентичност изворног језичког израза.
Поред наведеног, дат је преглед живота и рада аутора, те стручни коментари о графији, правопису и примењеним транскриптивним решењима. Публикација се састоји из три дела. У уводу су дати подаци о животу и раду Јована Поповића (1819−1886) и његовим филолошким поставкама.Следи поглавље са исцрпним напоменама о начину транскрипције овог дела.
Централни део публикације представља сам транскрибован текст, који прати текст оригинала. Књига се завршава речником мање познатих речи, без којег би ширем кругу читалачке публике праћење и рецепција текста били у знатној мери отежани.
Плод сарадње професора и студената
РЕЦЕНЗЕНТИ књиге су проф. др Ирена Цветковић Теофиловић и др Ана Мацановић, а сарадници на приређивању грађе студенти србистике на Филозофском факултету у Новом Саду: Аманда Алимановић, Ана Бура, Нада Гајић, Бернадет Ђере, Анастасија Костић, Теодора Куртиновић, Алексадра Марјановић, Санела Миленовић, Милица Мишковић, Анастасија Новаковић, Гордана Тривуновић и Хелена Шћопуловић. Књига је добила награду Фестивала хуманистике, културе и уметности „Пази шта читаш“ за фототипско издање.Овај издавачки подухват финасирало је Министарство културе Републике Србије.
Јован Поповић рођен је 1819. у свештеничкој породици, у селу Кумане код Новог Бечеја.Школовао се најпре у родном месту, а од 1840. у Препарандији у Сомбору,па на богословији у Вршацу (1843).По завршетку богословије радио је као учитељ у Падеју (1843–1846) и Обровцу(1847–1848). Током Мађарске револуције (1848–1849) са женом и децом боравио је у Пожаревцу где је отворио приватну школу која је припремала ђаке за упис у Београдску гимназију. Наредне године преселио се у Нови Сад и на Ченеју радио као
учитељ и ђакон. Истовремено је био и учитељ у Девојачкој основној школи у Новом Саду а потом администратор парохије и свештеник (1852–1856).
Као суплент Новосадске гимназије предавао је латински језик ученицима током 1857. године.После извесног времена добио је намештење пароха у Успенској и Николајевској цркви у Новом Саду.
У низу периодичних публикација објављивао је оде, текстове поучног карактера, беседе и преводе у Српском народном листу, Бачкој вили, Драгољубу, Подунавци, Српским новинама...Покренуо је 1868. године Беседу, лист за црквене, школске и народне потребе.Оженио се Катом са којом је имао осамнаесторо деце.Упокојио се 1886.године и почива на Успенском гробљу у новом Саду.
Препоручујемо
РАСКОШНА И ХИПНОТИЧКА ИГРА: Огњену Вучинићу уручено признање "Смиљана Мандукић"
27. 02. 2026. у 17:56
ПРОДУЖЕН ЛЕТ ВИЛИНИХ КОЊИЦА: Изложба у Галерији науке и технике САНУ трајаће до 7. марта
27. 02. 2026. у 17:44
АМЕРИЧКА ВОЈСКА ПРИЗНАЛА ПРВЕ ГУБИТКЕ Трамп: Иран жели да преговара, пристао сам на разговор (ФОТО/ВИДЕО)
ДРУГИ дан рата на Блиском истоку, пратите са нама дешавања уживо.
01. 03. 2026. у 07:31 >> 18:45
ЕКСПЛОЗИЈЕ У ДУБАИЈУ, ДОХИ, ТЕЛ АВИВУ: Иран потврдио смрт Хамнеија (ФОТО/ВИДЕО)
ИЗРАЕЛ и САД извеле су напад на Иран. У Техерану су одјекнуле детонације, а касније су чуле и у другим местима. Како је речено, циљ напада је елиминисање непосредних претњи које долазе од иранског режима. Операција би, према писању медија, могла да траје неколико дана. У целој земљи проглашено ванредно стање. САД су операцију назвале "Епски бес".
28. 02. 2026. у 10:41 >> 22:21
БИО У ПОСЕТИ ЈУГОСЛАВИЈИ `89: Ко је ликвидарни ајтолах Али Хамнеи? Историјски ОБРТ за Иран - постоје само ДВЕ опције
У АМЕРИЧКО-ИЗРАЕЛСКОМ нападу на Иран, убијен је врховни верски вођа, ајатолах Али Хамнеи док је обављао своје дужности у канцеларији у Техерану.
01. 03. 2026. у 12:45
Коментари (0)