Култура

СУДБИНА БЕЗ ФИЛТЕРА: Представљен роман "Смеј се ако имаш зубе" Зите Руцке

Д.Бт. - В.Ц.С.

26. 11. 2024. у 16:00

РОМАН који читаоца не оставља равнодушним, "Смеј се ако имаш зубе" Зите Руцке (1964), овенчан је највећом књижевном наградом у Пољској "Нике". Код нас га је објавио "Службени гласник", у одличном преводу Милице Маркић.

СУДБИНА БЕЗ ФИЛТЕРА: Представљен роман Смеј се ако имаш зубе Зите Руцке

То је прича о животу, смрти, о онима који одлазе и онима који их испраћају, о положају жене, самоћи и старости, дата бритким језиком, са дозом хумора и сарказма, истакла је на промоцији уредница Татјана Чомић, и додала:

- Роман је дат гласом Вере, удовице и фризерке за мушкарце, која, очекујући мртвозорника који ће сахранити њеног мужа Џокеја, казује о прохујалим годинама. Цео свој живот она "изручи" пред читаоца без зазора и цензуре. Осим мужа, изгубила је и посао и локал од ког је живела, јер не испуњава стандарде новог доба и нове елите. Вера говори неулепшаним језиком, лишеним епитета и украса, не уклапа се у средину и није је брига шта људи о њој говоре. Она отима љубав и осваја слободу тако да може све да каже.

Татјана Чомић је још додала да је било веома захтевно превести роман Руцке, и даје преводилац Милица Маркић "ходала по ивици ножа", да постигла језик романа остане сиров, али не и вулгаран.

Милица Маркић је, пак, указала на изузетан стил којим је роман написан:

- Има и оних који јој замерају због тог сировог језика, али Руцка свесно пише без дотеривања и улепшавања. Користи се сличним поигравањем познатим фразама и идиомима као Витолд Гомбрович. Почела је као песникиња, дуго је на књижевној сцени и дуго је чекала да буде примећена. Има најава да ће роман бити екранизован.

Такође је казала како ауторка одређене предмете (попут ципела) преноси из романа у роман, баш као што преноси и ликове, па пољски критичари истичу како су њена дела заједничка кућа у којој живе "сви ти ликови пофајтани траумама".

МАКАЗАМА КРОТИ ЖИВОТ

У питању је другачији аутор и посебан роман, рекла је књижевна инфлуенсерка и адвокатица Јелена Стојић:

- Главну јунакињу суштински одређује њена професија, она маказицама кроти и крати, припитомљава живот, јер би је у супротном он прогутао. Њено писање без филтера разликује се од данашњег света који је филтерисан најсветлијим бојама. Из језика избија сва поганост живота, али и туга и духовитост.

Несвакидашњи лексички напор ауторке запазио је и критичар Урош Ђурковић, који је додао да у књизи има и опсцене лексике и екстремних ситуација, невероватан број идиома, необичних речи и архаизама.

- Неке странице могу да вас збуне, неке да засмеју, али вас прича тера да је читате до краја. На необичан начин ауторка је упарила ерос и танатос, лирску имагинацију и хорор. Ова књига је врхунска провокација, читалац се стално са њом бори и на крају остаје обогаћен. Ако сте нисте наљутили и извикали, нисте се заправо са њом сусрели.